ЈУТРО ЋЕ РЕЋИ
И ове ноћи у Ђердапу Дунав је застао, и
… заспао.
Ведрим небом и трептавим звездама се покрио
а месец пуни га позлатио.
На западу…
мирише ружичњацима омамљеног градића
глава му гори светлима уснулог Милановца
и на поветарцу кад-кад лењо се промешкољи
Спава дубинама утихнулих вирова
у плавет ноћи плавет Горопади се претворила.
Подсвест је то, или… тек моја зла слутња ?
Дубине… дубине плаве или мутне су злослутне.
Он спава… спава дубином и снагом тихих вирова
мешкољи се и поиграва њима… и са мном.
Гледам га, дивим му се – остварењу своје жеље
лепота ме мами у дубине и ширине простора.
Једно јутро… ширину судбина је на корак свела
дубину на тек исплакану сузу на сунцу…
Ово јутро… рећи ће: Дунав је мутан или плав
па ће такав бити и мој живот сав.
Испричаћу Дунаву, као друг другу, причу дугу
и остаћу крај њега док гори заласцима Сунца.
Или ће му судбина уместо мене шапнути кроз сузе:
теци, теци својим током… њему усуд све узе.
Мајданпек
28. окт. 2020.год.