Категорија: Uncategorized

 

 

 

 

 

 

 

Ljudska dela duse ogledala 

Ne naucih nista od zivota

Par zrnevlja iz gomile trine

Blag sudija al stroga porota

Ko pile se spetljah u kucine

 

Kao zvezde sto na nebu stoje

I na zemlji ima pravda neka

Samo pravdu prepoznati to je

Dar od Boga a ne od coveka

 

Covek ore al` dubinu rala

Ne odredi ruka u oraca

Ljudska dela – duse ogledala

     Sve  ostalo aloga i draca..

 

Milorad J. Nikic

Na porubu istkane sreće
kao šljokice
prišivene suze stoje
spremne za pad u nigdinu
kada za to vreme dođe.

Vremenska traka
nanizana trenucima
ko perlama šarenim
oko vrata obmotana
čas stegne – čas popusti.

Impuls života
iz utrobe nastao
u srcu se razbokorio
troznačan
neprocenjiv.

Pogledom
milujem
dodirujem
vatru palim
rasplamsavam
požar…
da požar stvaram
i na kraju
u katafalku pepeo stavljam.

Pogledom
opominjem
prekorim
bičujem
sevam
ledim…
da ledim krv u žilama
i na kraju
zaleđeno rasparčavam.

Ti sada probaj
u vidokrug
da mi zađeš
ako smeš.

Jesenas već zazimilo

Zaledila suza  dubinom srca

Posivjela stara tuga vid očinji

 

Prijatelju slično nam

Ni tebi ni meni po mjeri

“Ti u grobu ja u garsonjeri”

Ugažena trava oko groba

Po grudima  cvetaju kaćuni

Čekajujći proljeće

Hvatam prečice sjećanja

 Sunce putanju dnevnu piše

Idem da skitam za njim 

 

U garsonjeru užu od groba

Ne vraćam se   prijatelju više

Pjesnici su osetljiva roba

Stižu tamo gdje druge  treba vući

Vitomire nemire

Kako smo mi kvarljiva  roba

Brzo stignemo pod travom

Daleko od vječnosti dalji od groba

Od morske pjene

Gospod satka pticu

 

Nad Moračom

Vodomara 

 

 

Desno krilo tebi

Lijevo meni

 

Gdje raspeću srce okameni

Bili su susreti

Tebi i meni

 

Na Vezirovom mostu

Sjeti se sjeti

Vrijeme leti

Pupi jorgovan
pojeći mirisom
žedne duše.

Trnje iz srca
ne vadim
da mi rane
ne zacele,
da ne zaboravim.

Buket zora
Dunavom pluta.
Neko novo sutra
promalja se.

Dremljiva jesen

U blizini  kazana

Uz tabarku zasjela

Nasmijana grohotom

Dočekala prve kapi

Mučenice – lozovače

Suzi od zore do mraka

Zdravicu dižem od meraka

Uzdam se najviše u desnicu

Tlo mi talasa

Kao val morski

Jesam li to pijan 

Ja vuk –  gorski

Dok na me’ motri

S dan flaše njeno oko

Jesam li to pijan

Ja gorski –  soko

 

 

 

 

 

 

 

SVITANJE

 

Svitanje gusto kao lava

Guši nebo

Olovnim oblacima očaja

Nasrće na naš zalazak

 

Treba istrajati

Providnost

Da se dan sastavi

 

STVARNOST

 

Poslije nas ostaće

Bijelo bijelo

Crno smo rekli

Učinilo nam se

Da možemo

Zametnuti trag

Najbolje u bjelini

Za nas će ostati

Crne kapi stvarnosti

 

ČUDNA PTICA

 

Svrako moja

Lepršaš  u prazno

Ja nijesam za kavez

Ne trpim lance

Od mekih dlanova

Ni pogled uvučen

Bezdanom zjena

Nemam godišnjih doba

Ni ogrde  straha

Jednom ćeš mi reći

Čudna si ti ptica

Prazna je ostala moja soba,
prazne su ostale moje misli,
i košmar previše zaboravljen
ostao je da trune,
da nestane u zabludi,
u jedno danu pisanih zaborava
podvučenih tamom.

Zlobne su reči koje me prate,
mada pokušavam da ostvarim
deo refrena za kraj dana,
u jednom satu.

Putevi,zar još postoje,
kuda me vode?
U izlizano belo.
Kosturi onako bačeni,
komadi stabla u bezvredne sate.

Prazno je ostalo i gore i dole,
prazno je ostalo
i središte bede
za nove dane,
za prošle sate,
da li sve bledi i nestaje?

(C) Darko Kolar

07.08.1997. godine
Danilovgrad (PVO – BUV)

BUĐENJE

 

Budim zoru

Usnulu za tebe

Duga noć do zore

Prekratak dan izmili

Iz svake ruke

Došunja se veče

Vrijedjelo bi

Zauvijek  sklopiti oči

Samo za jedno

Budjenje zore

Pored tebe

 

ZAGRLJENI POGLEDOM

 

Pogledima zgrljeni

Preko ničega

Oko bilo čega

Izmedju nas

Provlačimo se

Pored sebe

Pogledima zagrljenim

Ništa se ne vidi

 

OBEĆAJ

 

Natoči čvrsto obećanje

U providnu čašu nade

Ispiću taj otrov

Ali neću više žvakati

Tvoje mekane laži

 

Obećaj

Progutaću  ponovo