Pediculosis pubis

Срели смо се у улици црвених фењера. Она је ишла за послом а ја сам тражио љубав. У ствари, данас ни сам не знам да ли је сусрет био случајан или ме судбина навела на њу док је под лампионом чекала трећу смену. Ту, на углу она, нашминкана до бола са штиклама од осам центиметара … Настави са читањем “Pediculosis pubis”

Срели смо се
у улици црвених фењера.
Она је ишла за послом
а ја сам тражио љубав.
У ствари,
данас ни сам не знам
да ли је сусрет био случајан
или ме судбина навела на њу
док је под лампионом
чекала трећу смену.
Ту, на углу
она, нашминкана до бола
са штиклама од осам центиметара
на ципелама већим два броја
погледом ме призвала себи.
Пришао сам
гледајући је право у очи.
Само педесет, за тебе, рекла је, лепи.
Остало може уз договор
и неку добру цену
јер љубав, кошта, али и вреди.
Нема тих пара, рекох
и очаран кренух за њом
до полумрака мемљиве собе
у којој су се мешали мириси
мушког зноја и индијских штапића
Руком ме увела у суштину
А онда куковима
појаснила да се све врти у круг
и да је живот као и љубав
пун успона и падова,
Час си горе час си доле.
Баш као свака љубав
и ова је трајала кратко
а након ње
остаде бол, свраб и патња.
Срели смо се
у улици црвених фењера.
Она је чекала смену
а ја…
од ње сам купио љубав
и на поклон добио pediculosis pubis.

Стојте, галије царске

Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне! Газите тихим ходом! Опело гордо држим у доба језе ноћне Над овом светом водом Милутин Бојић, Плава Гробница Овде је крај пута. Одавде нема даље чујте песму хероја, кад крену сенке ноћне, Из ове силне воде, српству се порука шаље, Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне! Спустите моћна једра, … Настави са читањем “Стојте, галије царске”

Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом
Милутин Бојић, Плава Гробница

Овде је крај пута. Одавде нема даље
чујте песму хероја, кад крену сенке ноћне,
Из ове силне воде, српству се порука шаље,
Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!

Спустите моћна једра, ту где и време стаје,
због оних што доле леже, пловећи овом водом,
бар један минут овде, нека тишина траје,
Газите тихим ходом.

Овде се почаст даје, за душе Срба хероја,
Баците цвеће међу, модре таласе моћне
бар један минут овде, нека тишина траје,
Опело гордо држим у доба језе ноћне

Они што доле леже, знали су за шта гину
Тамо далеко певајте, газећи тихим ходом.
бар један минут овде, нека тишина траје,
Над овом светом водом.

Кучка

Зором, јутрос, у ајат под кућу међу шушке у стари капути, окучила једна стара кучка три шарени и четири жути. Длаку ги је до пред мрак лизала пол’к, с’ језик да не ги пробуди скивкали су, док нађоше сиску тад ги приви на кучећи груди. Кад кокошке пођоше на спа’ње да се качив на неки … Настави са читањем “Кучка”

Зором, јутрос, у ајат под кућу
међу шушке у стари капути,
окучила једна стара кучка
три шарени и четири жути.

Длаку ги је до пред мрак лизала
пол’к, с’ језик да не ги пробуди
скивкали су, док нађоше сиску
тад ги приви на кучећи груди.

Кад кокошке пођоше на спа’ње
да се качив на неки прут јак
домаћин т’г излегну из кућу
и кучики натрпа у џак.

Кучка је по њега све по траг трчала
стизала га, ко да шпијунира
он кучики с’ џак баци у реку
стару кучку не теше да дира.

Довукла се по црну т’мнину,
измрзла се увукла у шушку,
месец ву се, над кућу, учини
к’о кутренце сас малечку њушку.

Гледала је у звезде на небо
по малечки од жал завивала
Месец се по небо тркаљао
жална се је пред зору успа’ла.

Без глас, она, тако занемела,
по кучики од жалос’ липцала
склопила је тужни псећи очи
б’ш кад једна звезда је паднала.

Има једно село

Има једно село, знам му сваки камен! Све сам шуме добро упознао свака стопа земље добро ми позната знам мирисе шума и са њива и распоред звезда кад су летње ноћи парче неба по ком сунце плива. Има једно село, знам му сваку стазу и црквени конак трошних стреја знам храст стари с’ког октобра на … Настави са читањем “Има једно село”

Има једно село,
знам му сваки камен!
Све сам шуме добро упознао
свака стопа земље добро ми позната
знам мирисе шума и са њива
и распоред звезда кад су летње ноћи
парче неба по ком сунце плива.

Има једно село,
знам му сваку стазу
и црквени конак трошних стреја
знам храст стари
с’ког октобра на југ крену птице
знам сво жбуње поред Пусте Реке
где се крију шеве и штиглице.

Има једно село,
знам му све врбаке
све тарабе где и како прећи
и кад која кућа слави славу
знам ракија кад се добра пече
кад се прави добро црно вино
и с пролећа који поток тече.

Има једно село
ја га својим зовем
у њему сам провео детињство из бајке
памтим где су расле прве трешње
и погачу из црепуље старе
маст на њој и мало паприке
најслађе, из руку моје мајке.

У стену да се…

Из ког се мора преда мном створи док сам празних мисли шетао плажом надајући се да никог нема? Дал’ те то Нептун посла пред мене да ми трајно памет помутиш или си само хтела да тело своје заносно покажеш бедном смртнику. Са ког си неба пред мене сишла, док сам зидао кулу од песка и … Настави са читањем “У стену да се…”

Из ког се мора преда мном створи
док сам празних мисли шетао плажом
надајући се да никог нема?
Дал’ те то Нептун посла пред мене
да ми трајно памет помутиш
или си само хтела да тело своје
заносно
покажеш бедном смртнику.

Са ког си неба пред мене сишла,
док сам зидао кулу од песка
и у тренутку ми узела дах?
Дал’ те то Јупитер посла са неба
да ме опчиниш за сва времена
или си само хтела да телом својим
заносним,
смртника грешником учиниш.

Дал’ те из подземља погани Плутон
на морску стену посла
да у тренутку узмеш ми душу
Или си сама хтела
да дођеш пред моје очи
да не пожелим више ништа друго да видим
и да ја, бедни смртник,
због жеље у паклу горим.

Нимфо, богињо…
да се у стену претворим
а ти се по мени опружиш
у седмом кругу пакла док горим.

Babina posla – Zoran Hristov

У једном селу, у кући на врх брда живели су баба и деда. Деда је гледао своја посла а баба?…баба се бавила политиком. Оном сеоском. Од једног чује каже другом па оде да провери код трећег да ли је истина. Од врата до врата, као у камапњи. Деда није ни слутио да баба стиче искуство … Настави са читањем “Babina posla – Zoran Hristov”

У једном селу, у кући на врх брда живели су баба и деда. Деда је гледао своја посла а баба?…баба се бавила политиком. Оном сеоском. Од једног чује каже другом па оде да провери код трећег да ли је истина. Од врата до врата, као у камапњи. Деда није ни слутио да баба стиче искуство за нешто што је касније, само по себи, дошло.
Једног дана неки нови клинци одлучили су да оформе партију. Неки други нови клинци одлучили су да формирају другу. Неки нови клинци из прво формиране нису били задовољни па су формирали трећу. Неки незадовољни клинци из друге формирали су четврту. Ускоро је сваки сокак имао своју партију….и сви су хтели бабу у своје редове. Баба је покушавала да од деде издејствује дозволу али никако није добијала. Деда, патријархално васпитан, говорио је: – седи бабо на дупе не дај га у најам. Но, баба није слушала. Обећавали су куле и градове, светлу будућност а за све то требала им је бабина помоћ и искуство…и убедише је.
Одвели је у салон лепоте, купање у ђакузију, затезање коже, фризура код најпознатијег фризера у селу који је од обичног брице стигао до професора академије за фризерај коју је, додуше, сам отворио. Онде где је било смежурано и наборано утегнуто је, тамо где је фалило убацили силиконе, обукли у фирмирану гардеробу, ставили на штикле од 12цм…и засели пред микрофон. Прича баба, разваљује. Како и не би кад је о сваком из села имала пун кофер информација. Гледа деда и не може да верује. Растуриће баба село….да су знали њену нарав не би је подмлађивали. Због бабиних прича настала је пометња у селу. Чак је и деда био учесник дешавања. Увече кад је баба дошла кући почела је да убеђује деду у постојање Бога. Конта деда да је баба упала у неку секту, да је заведена на криви пут и као потврђени и доказани Атеиста покушао је баби да појасни да је религија опијум за широке народне масе тако што је убио бога у њој. Баба је одлучила да због насиља у породици напусти деду. Отишла је у сигурну женску кућу.
На растанку јој је деда поручио: – лако је баба, кад имаш пуне џепове, да носиш празну главу. Упамти једну ствар, ничија није горела до зоре, доћи ћеш ти на моја врата, кад тад.
Напредовање своје драге бабе деда је пратио кроз дневник који је емитовала приватна телевизијска станица чији је власник био један од неких нових клинаца из села. Већи део села радио је за њега а он се возикао у свом новом џипу бацајући прашину у очи људима док је пролазио сокацима које је почео да асвалтира још пре него што је баба потписала своје припадање њему. Све чешће баба је на телевизији изговарала велике мисли а деда је то упорно уписивао у свеску по мало љубоморан на бабину памет. Једног дана када је земљорадничка задруга морала да отпусти и последњих 30 запослених као технолошки вишак делећи им бесплатне акције баба је на митингу где су радници штрајковали глађу рекла: – обећавам, нико неће остати без посла. Бумбар ће да коси, ја ћу воду да носим а сви ви млатићете празну сламу. После пар дана штрајка одлучио деда да код бабе интервенише, да за штрајкаче издејствује макар исплату заосталих зарада и неки социјални програм. Сачекао је да га баба прими а онда јој рекао: Баба, помогни људима, не штрајкују они глађу што немају шта да раде, него што немају шта да једу…окренуо се и отишао. Баба је остала у чуду. Знала је да деда има чудне мисли…али да му је у глави као на психијатријској клиници није могла да претпостави. Толико лудости шетало је његовом главом. Брзо је одлучила да организује СОС телефон за људе са проблемима. Паре су почеле да се сливају у џеп код Бумбара а он је широке руке на својој телевизији показивао хуманост доносећи џакове црног лука. Баба портпарол говорила је : – ево нека поштовани гледаоци виде и увере се, штрајкачима су због хуманог геста власника телевизије пошле сузе на очи. У наставку вести видећете специјалаце. Не заборавите, ако вам се случајно учини да специјалци бију, то се вама само чини, ради се о показној вежби.
Прошло је десетак година…неки нови клинци су нарасли и порасли. Почели да слушају неку нову музику, говоре на неки други начин…и отишли код деде.
Деда их је саслушао, па се прекрстио и рекао:
– таква је моја баба…нико не зна њену праву нарав. Мене је средила средиће и село. Зна она да је експерт, само још да укапира за шта и све ће бити на месту.
Што деда рекао то се и десило. Баба на власти била је боља од свих претходних. Док су пре ње дизали куле и градове, баба је дизала све што стигне. Док су они уништавали козе баба је унапређивала козаре и чобане а међу њеним посебним успесима деда је са поносом истицао допис који је послала ЕтноУнији са молбом за пријем села у чланство. Текст је завршила реченицом: “молимо вас да нам братски помогнете да постанемо ваши чланови”. Добила је одговор у две речи. ДОКАЖИТЕ СРОДСТВО…и постала предмет исмевања. Најпре у својој партији, а потом и шире. Од врата до врата (поново) од странке до странке….до дедине капије.
Деда је пијуцкао ракијицу, гладио брке и певушио…
“дала баба банку да уђе у странку, сад би дала све да бежи из ње
чупа баба косу, испала је сојка, обећали баби да ће
бит девојка” (хвала Србо)

Za malo Đoka – Zoran Hristov

ZA MALO – DJOKA Proveo sam subotu na vrućem beogradskom asvaltu, i sasvim slučajno sreo tu devojku. Suknjica kratka i duge noge gotovo ista ko druge mnoge. Kakva je ženska, ljudi moji da nisam video rek’o bih, ne postoji!

Zoran Hristov

ZA MALO – DJOKA

Proveo sam subotu
na vrućem beogradskom asvaltu,
i sasvim slučajno sreo tu devojku.
Suknjica kratka i duge noge
gotovo ista ko druge mnoge.
Kakva je ženska, ljudi moji
da nisam video rek’o bih, ne postoji!

Настави са читањем “Za malo Đoka – Zoran Hristov”

aL-hEmičar – Zoran Jovanović – Hristov

Idu mi ove prirodne nauke, reći će neko, mLatematičar…al-Hemičar…za očekivati je u nekom novom nastanku da me vidite i ulozi FizikaLca…pa onda BiOgLoga, dok vam ne dosadi. Za alHemičara, molim zahvalite se mojoj dragoj prijateljici sa kojom sam se sinoć družio. Ja njoj dobro veče, ona mene “mili”. E kad me neko miliše, ja prosto … Настави са читањем “aL-hEmičar – Zoran Jovanović – Hristov”

ZoranHristov

Idu mi ove prirodne nauke, reći će neko, mLatematičar…al-Hemičar…za očekivati je u nekom novom nastanku da me vidite i ulozi FizikaLca…pa onda BiOgLoga, dok vam ne dosadi.

Za alHemičara, molim zahvalite se mojoj dragoj prijateljici sa kojom sam se sinoć družio. Ja njoj dobro veče, ona mene “mili”. E kad me neko miliše, ja prosto odlepim, na prvu loptu. Reče da se smejala mom znanju iz mLatematike, tako da mi se rodi ideja da njoj, naravno i vama, pokažem i svoje poznavanje alHemije.

Dakle….

Neko je pre mene osmislio “Ženu” kao hemijski element i to je svetom putovalo, i nekako se dokopalo moje adrese i nagnalo me da Muškarca stavim u Mendeljejev sistem, odmah ispod Žene. Kod onih koji vole drugačije oPozicije, neka Ze bude ispod.

Настави са читањем “aL-hEmičar – Zoran Jovanović – Hristov”

M(l)atematičar – Zoran Hristov

Neki dan, upoznah čoveka koji mi ‘ladno kroz priču reče da piše erotske priče i zaradjuje pare. Nije da sam mu ukrao ideju pa da i ja maznem neku kintu…al reših da se oprobam. Pa šta mi b(L)og uz svemoćnog ФејсБука da. Okreni, obrni, reših da udarim po matematici, jer ako se tu gde sam … Настави са читањем “M(l)atematičar – Zoran Hristov”

Zoran Hristov

Neki dan, upoznah čoveka koji mi ‘ladno kroz priču reče da piše erotske priče i zaradjuje pare. Nije da sam mu ukrao ideju pa da i ja maznem neku kintu…al reših da se oprobam. Pa šta mi b(L)og uz svemoćnog ФејсБука da.

Okreni, obrni, reših da udarim po matematici, jer ako se tu gde sam najslabiji pokažem dobro, onda ću tamo gde sam dobar…da najebem.

Dakle, matematika i ja.

Slab sam vam ja matematičar, stalno sam iz matiša dobijao ocenu onako, od profesora. Ne preko veze, niti daleko bilo mita. To nikad ne bih uradio. Ne ni na “lepe oči” (iako mi jedna drugarica reče nešto na tu temu)… ja sam vam to više dobio u skladu sa onom našom domaćom poslovicom. ” Ne onodi lep, onodi uporan”.

Настави са читањем “M(l)atematičar – Zoran Hristov”