Категорија: Uncategorized

ИДИ…

ИДИ… Иди заборави на тугу јер зашто би тужна била можда смо могли дохватити дугу ал теби она не беше мила Иди заборави на срећу јер срећу самном ниси хтела у одласку запали свећу души мојој што је за те свела Иди моје сузе ти не бриши јер сузе моје не вреде ништа то су … Настави са читањем “ИДИ…”

ИДИ…

Иди заборави на тугу
јер зашто би тужна била
можда смо могли дохватити дугу
ал теби она не беше мила
Иди заборави на срећу
јер срећу самном ниси хтела
у одласку запали свећу
души мојој што је за те свела
Иди моје сузе ти не бриши
јер сузе моје не вреде ништа
то су само капи у болној киши
што тихо пада на путу до губилишта
Иди и опрости ми што сам те волео
крив сам признајем зато ми суди
али не куни што сам те срео
јер срце ово за тобом још увек жуди…

Братислав Богдановић

NOĆOBDIJE – Alma Tijanić

KAD UGLEDAM OČI TVOJE RASPRŠE SE K’O OBLACI MISLI MOJE TVOJA ŽELJA VRELI VJETAR U SKROVITO MJESTO DIRA USPOMENA TIJELO GRLI A SRCE MI DAMAR BIJE NAŠA TIJELA JEDNO SJEDLO TI I JA U NOĆOBDIJE U ZJENICI ZVIJEZDA SINU KONJ GALOPOM ZAJEZDIO PRSTI TRAŽE NJEŽNE STRUNE A POHOTA STRAŠĆU PIJE UŽITKOM SE ČULA SLADE MJESEC … Настави са читањем “NOĆOBDIJE – Alma Tijanić”

KAD UGLEDAM OČI TVOJE

RASPRŠE SE

K’O OBLACI MISLI MOJE

TVOJA ŽELJA VRELI VJETAR

U SKROVITO MJESTO DIRA

USPOMENA TIJELO GRLI

A SRCE MI DAMAR BIJE

NAŠA TIJELA

JEDNO SJEDLO

TI I JA U NOĆOBDIJE

U ZJENICI ZVIJEZDA SINU

KONJ GALOPOM ZAJEZDIO

PRSTI TRAŽE NJEŽNE STRUNE

A POHOTA STRAŠĆU PIJE

UŽITKOM SE ČULA SLADE

MJESEC OBLAK ZAKLONIO

DA ZNOJNA SE TIJELA SPOJE

I DODIROM SLIKE ROJE

NEUMORNO LJUBAV PIJU

STRASNO VOLIM NOĆOBDIJU

 

SKLUPTURA
DJELO UMJETNIKA
DRAGA DEDIĆA

СУЗЕ…

СУЗЕ… Плачите очи моје спустите топлу кишу залите острво туге на ком успомене дишу Плачите очи моје сперите душу сетну однесите мисли болне и чежњу голему на ветру Плачите очи моје за љубав што почива сахраните жељу ову што у мени још је жива Плачите очи моје сузе ви не жалте ту на гробу овом … Настави са читањем “СУЗЕ…”

СУЗЕ…

Плачите очи моје
спустите топлу кишу
залите острво туге
на ком успомене дишу
Плачите очи моје
сперите душу сетну
однесите мисли болне
и чежњу голему на ветру
Плачите очи моје
за љубав што почива
сахраните жељу ову
што у мени још је жива
Плачите очи моје
сузе ви не жалте
ту на гробу овом
где ми снови леже…

Братислав Богдановић

POLA JUTRA – Marica Vidić

rekao si ne ne može to nama da se desi ovo je naše nebo na južnoj strani sveta dočekujemo ptice o koliko ih je … nasmeši se i ne boj se sve dobro biće o b e ć a o   s i… a jutros mi pola jutra sviće šoljica hladnog čaja čeka… na terasi … Настави са читањем “POLA JUTRA – Marica Vidić”

rekao si

ne

ne može to nama da se desi

ovo je naše nebo

na južnoj strani sveta

dočekujemo ptice

o koliko ih je …

nasmeši se i ne boj se

sve dobro biće

o b e ć a o   s i…

a jutros mi

pola jutra sviće

šoljica hladnog čaja čeka…

na terasi

jedna ptica drhti

mrvice netaknute

vetar nosi

Pomoć učenicima seoske škole u Bovnu(Parunovac-Kruševac)

Pošto i “Zaveštanje Stefana Nemanje”kaže :”..narod koji izgubi svoje reči-prestaje biti narod…”-došla sam na ideju da napišem sledeće….Molim ljude dobra srca,a još boljeg razuma koji žele (a i mogu) da učestvuju svojim jednim delićem u stvaranju i kreiranju/opismenjavanju naše mladosti, naše dece- da svoje knjige koje odbacuju poklone učenicima jedne male seoske škole u Bovnu.Dobrodošli … Настави са читањем “Pomoć učenicima seoske škole u Bovnu(Parunovac-Kruševac)”

Pošto i “Zaveštanje Stefana Nemanje”kaže :”..narod koji izgubi svoje reči-prestaje biti narod…”-došla sam na ideju da napišem sledeće….Molim ljude dobra srca,a još boljeg razuma koji žele (a i mogu) da učestvuju svojim jednim delićem u stvaranju i kreiranju/opismenjavanju naše mladosti, naše dece- da svoje knjige koje odbacuju poklone učenicima jedne male seoske škole u Bovnu.Dobrodošli su naslovi iz lektire mada svaka knjiga je zrno znanja i nove spoznaje! Unapred Vam se zahvaljuje njihova učiteljica!!!

НЕБО…

НЕБО… Теби господару висине што плавентне носиш ширине што бескрајне скриваш даљине што облацима заповедаш што о свемиру приповедаш у стих стављам име Теби што звезде ноћу грлиш што сунцу у наручје хрлиш што кишу и зиму доносиш што пахуље с ветром проносиш што таласима и мору пркосиш Теби пишем ове риме јер ти си … Настави са читањем “НЕБО…”

НЕБО…

Теби господару висине
што плавентне носиш ширине
што бескрајне скриваш даљине
што облацима заповедаш
што о свемиру приповедаш
у стих стављам име
Теби што звезде ноћу грлиш
што сунцу у наручје хрлиш
што кишу и зиму доносиш
што пахуље с ветром проносиш
што таласима и мору пркосиш
Теби пишем ове риме
јер ти си мој ров и покров
моја граница и оков
плава црта у оку мом
моја стварност и будући дом…

Братислав Богдановић

PRELOM – Marica Vidić

prelomi se dan na pola između zemlje i neba u tišini…   od dana nastaše dva oblaka meka jedan od drugog beskrajno daleka   ti sa oblaka svog meni mašeš il mi se čini…   osmehuješ se /osećam to/ i tako spokojan ptice pratiš   ja gnezdo pravim na oblaku svom za ptice sa kojima ćeš da … Настави са читањем “PRELOM – Marica Vidić”

prelomi se dan na pola

između zemlje i neba

u tišini…

 

od dana nastaše

dva oblaka meka

jedan od drugog beskrajno daleka

 

ti sa oblaka svog meni mašeš

il mi se čini…

 

osmehuješ se

/osećam to/

i tako spokojan

ptice pratiš

 

ja gnezdo pravim

na oblaku svom

za ptice

sa kojima ćeš da se vratiš

San

Gusim se u toj skucenoj prostoriji punoj dima, sto sakriva prava lica svih nas. Svetlost duginih boja zaslepljuje oci i mislim da necu moci opet od tebe okrenuti glavu,ne… gledam te,i strah prolazi kroz mene… brzinom svetlosti kroz vene i uspomene… Oko mene su svi puni euforije, haos i galama… Tacno znam sta mi je … Настави са читањем “San”

Gusim se u toj skucenoj prostoriji punoj dima,

sto sakriva prava lica svih nas.

Svetlost duginih boja zaslepljuje oci

i mislim da necu moci

opet od tebe okrenuti glavu,ne…

gledam te,i strah prolazi kroz mene…

brzinom svetlosti kroz vene i uspomene…

Oko mene su svi puni euforije,

haos i galama…

Tacno znam sta mi je

i zasto se pretvaram,zasto sama..

Jednu za drugom cigaretu palim,

trujem se,u guzvi davim.

Za one koji zele da vrisnu-prebucno je,

za one koji vole slobodu-pretesno je!

I toliko nas ljudi razdvaja,

al odlucih da krenem,

da osetim,

tvoju blizinu…

Tvoj pogled se udaljava,

probijam se kroz masu,

zurim,

posrcem…

koracam sve sporije,

al’ ne predajem se

iako ne daju mi te…

Samo jos malo,

i tu si pored mene,

doticemo jedno drugom ruku

i kroz jedan tren

sve nestaje!

Nema te………..

mozda

zato

jer nikada

i nisi

bio… tu.

Neka pričaju

Ti ne možes da mi kažes ono što jeste, onaj deo što se zove Istina, već samo ono što osećaš, što misliš, to i pokazuješ, ni pred kim ne kriješ, da tvoja sam… ali ja pokušavam, bojim se da pripadam, da volim, to najviše mrzim! Onaj osećaj kad me preplavi, kada se smejem, i stojim … Настави са читањем “Neka pričaju”

Ti ne možes da mi kažes

ono što jeste,

onaj deo što se zove Istina,

već samo ono što osećaš,

što misliš,

to i pokazuješ,

ni pred kim ne kriješ,

da tvoja sam…

ali ja pokušavam,

bojim se

da pripadam,

da volim,

to najviše mrzim!

Onaj osećaj kad me preplavi,

kada se smejem,

i stojim na prstima,

onaj osećaj kada me dotakneš,

učini me živom,

ponovo smelom.

I neka je sve to lažno,

neka su reči prazne,

beznačajne,

dosad sto puta izgovorene..

Neka ljudi pričaju,

i neka mi sude,

neka se pitaju

šta se to dešava

i neka mi govore loše o tebi…

tvoj pogled ne laže!

Uzdrmao si moj svet,

u njemu ćeš i ostati!

just a dream

She can’t see the haunting face the one inside her dreams. She fears, she’ll never know the truth and never going to risk. She tries to run and hide but he is closer then it seems. She wants to wake up and scream ,,It’s just a dream, it’s just a dream.”   The voices that … Настави са читањем “just a dream”

She can’t see the haunting face

the one inside her dreams.

She fears, she’ll never know the truth

and never going to risk.

She tries to run and hide

but he is closer then it seems.

She wants to wake up and scream

,,It’s just a dream, it’s just a dream.”

 

The voices that were heared last night

were hints of more to come,

unknow voices, so loud

that she prays for the morning sun.

 

She knows it’s time to face with truth

and knows there’s no place to run.

She only wants to wake up and scream

,,It’s just  a dream, it’s just a dream”,

but it’s not…