Категорија: Uncategorized

ПРАВО НА ЉУБАВ…

ПРАВО НА ЉУБАВ… Беж`те бештије бесне пустите ми снове драге нисам их због вас снио већ да бих са њом био оставите душу гњилу да сања љубав милу доста је било боли овом срцу што лудо воли Беж`те крадљивци среће мој пркос на вас креће оставите делић мени да поклоним драгој сени доста сте је … Настави са читањем “ПРАВО НА ЉУБАВ…”

ПРАВО НА ЉУБАВ…

Беж`те бештије бесне
пустите ми снове драге
нисам их због вас снио
већ да бих са њом био
оставите душу гњилу
да сања љубав милу
доста је било боли
овом срцу што лудо воли
Беж`те крадљивци среће
мој пркос на вас креће
оставите делић мени
да поклоним драгој сени
доста сте је овде крали
да би је другом дали
Беж`те и не прилазите више
бес мој ће да кидише
оставите мене сада
нек ме љубав опет свлада
њена рука да ме дира
њено срце песме свира…

Братислав Богдановић

ЉУБАВНИ ЈАДИ…

ЉУБАВНИ ЈАДИ… Опрости ми мили свете што сам мали, што сам дете па не схватам лепи цвете зашто пчеле на те лете и што не знам шта се збива младост моја том је крива Док ме својим оком гледи зној са мене већ се цеди чудно мени нешто ту је срце бије, одјекује кад ми … Настави са читањем “ЉУБАВНИ ЈАДИ…”

ЉУБАВНИ ЈАДИ…

Опрости ми мили свете
што сам мали, што сам дете
па не схватам лепи цвете
зашто пчеле на те лете
и што не знам шта се збива
младост моја том је крива
Док ме својим оком гледи
зној са мене већ се цеди
чудно мени нешто ту је
срце бије, одјекује
кад ми приђе ја се губим
баш ми дође да је љубим
Па руменим, па црвеним
још сам млад да се женим
ал ми просто недостаје
као да ми снагу даје
док лепрша, док жубори
тело моје ко да гори..

Братислав Богдановић

NEKI DRUGI SVET – Marica Vidić

koliko svetova treba da ispunimo umove koliko snage i volje da vulkan u sebi izdržimo preteći znam šta ćeš reći ti uvek odgovor imaš žar ne može da se uspava i sve smisao ima plodna je crnica duboko dole i čeka… a reka… reka ne teče ustajala joj voda nabubrila ućutali se životi u svetu … Настави са читањем “NEKI DRUGI SVET – Marica Vidić”

koliko svetova treba
da ispunimo umove
koliko snage i volje
da vulkan u sebi izdržimo preteći
znam šta ćeš reći
ti uvek odgovor imaš
žar ne može da se uspava
i sve smisao ima

plodna je crnica duboko dole
i čeka…
a reka…
reka ne teče
ustajala joj voda nabubrila
ućutali se životi u svetu dubine
kažeš
sve će to mila moja pepeo pokriti
odgovor svi pronađu
u svetu tišine
pogledaj nebo
nebo je bezgranično
a opet u oči stane
zvezde izbrojao niko nije…

ЧЕКАМ ТЕ ЈОШ УВЕК…

ЧЕКАМ ТЕ ЈОШ УВЕК… Да ли знаш да још увек те чекам кад јутром очи отворим и у стрепњу се претворим јер све моје зоре постале су море од када ти ниси ту Да ли знаш да још у себи те чувам од свих заборава и ноћних кошмара да у животу држи ме сећање само … Настави са читањем “ЧЕКАМ ТЕ ЈОШ УВЕК…”

ЧЕКАМ ТЕ ЈОШ УВЕК…

Да ли знаш
да још увек те чекам
кад јутром очи отворим
и у стрепњу се претворим
јер све моје зоре
постале су море
од када ти ниси ту
Да ли знаш
да још у себи те чувам
од свих заборава
и ноћних кошмара
да у животу држи ме
сећање само што сан ми
твојим ликом прошара
Да ли знаш
да још увек плачем
свакога дана
када се сетим
да кад ти си пала
и ја сам престао да летим
О да ли знаш
или ја то само још увек желим
у животу да те сачувам
и са смрћу не делим…

…Не питај више
да ли знам и осећам
јер ако знам и осећам
онда желим да полетиш
и наставиш да живиш,
А ако не знам и не осећам
онда ни важно није,
јер живот је такав
па ни њега ни себе
немој да кривиш…

Братислав Богдановић

КАД ЉУБАВ ОСТАРИ…

КАД ЉУБАВ ОСТАРИ… Знам мислиш, ниси што си била да ти кожа није тако нежна и мила нити коса више као фина свила време ти је исписало бору неку и очи лакше пусте сузе да теку Али душа твоја остала је иста помало снена и невино чиста и срце што ти у грудима бије још … Настави са читањем “КАД ЉУБАВ ОСТАРИ…”

КАД ЉУБАВ ОСТАРИ…

Знам мислиш, ниси што си била
да ти кожа није тако нежна и мила
нити коса више као фина свила
време ти је исписало бору неку
и очи лакше пусте сузе да теку
Али душа твоја остала је иста
помало снена и невино чиста
и срце што ти у грудима бије
још је ту променило се није
Зато не тугуј моја драга
године на свакоме оставе трага
оно што се променити не може
није коса нити набори коже
већ љубав што ка теби пламти
да те волим молим те упамти…

Братислав Богдановић

RATNIK SVETLOSTI

RATNIK SVETLOSTI.. – Daliborka Pitulić Zima teška krv u žilama mrzne, dah ledi, vremenu protok zaustavlja. Vetar zvuke damara bruji, zadah mu ukus krvi nosi. Sve ostalo u tišinu je utonulo. Ako je šta i ostalo . . . Borba je duga napokon skončala . . . Neustrašivo se lice u krvi poraženoga ogleda. . … Настави са читањем “RATNIK SVETLOSTI”

RATNIK SVETLOSTI.. – Daliborka Pitulić

Zima teška
krv u žilama mrzne,
dah ledi,
vremenu protok zaustavlja.

Vetar zvuke damara bruji,
zadah mu ukus krvi nosi.
Sve ostalo u tišinu je utonulo.
Ako je šta i ostalo . . .

Borba je duga napokon skončala . . .

Neustrašivo se lice
u krvi poraženoga ogleda. . .
Mač mu ognjeni
u lešini zadovoljno počiva. . .

Oči u oči sa onim
što svojim sopstvom naziva. . .
A što sada poznati ne može. . .

Pridiže se divovska figura,
pokretom koji mu svu snagu isisa.
Otrže mač iz srca,
sad odveć hladnog i pustog.

Ni krv više ne teče;
Ni jecaji se ne čuju….

Sve je gorki mraz

svojim čeljustima zdrobio. . .   

 

                                                                                        Daliborka Pitulić

СТРАЖАР СНОВА…

СТРАЖАР СНОВА… Сутон је са брега однео дан са звездом првом ти послао сан месец би крадом да те љуби ја твој стражар не дам да те буди приђе ли ближе мач ће да суди Ноћ дуга као твоја коса на образима ти јутарња роса од зиме зебу стопала боса, верни стражар дахом их греје … Настави са читањем “СТРАЖАР СНОВА…”

СТРАЖАР СНОВА…

Сутон је са брега однео дан
са звездом првом ти послао сан
месец би крадом да те љуби
ја твој стражар не дам да те буди
приђе ли ближе мач ће да суди
Ноћ дуга као твоја коса
на образима ти јутарња роса
од зиме зебу стопала боса,
верни стражар дахом их греје
ватрене пољупце по њима сеје
брижно се питајући сунце где је
Јутро је светлом убило таму
тебе самном оставило саму
и како се сан буђењу ближи
ја за њега више не бојим
док заљубљен крај тебе
на мртвој стражи стојим….

Братислав Богдановић

Aforizmi

“Demokratski pendreci”manje bole, a “nedemokratski”mnogo više, zbog  česte kontrole!   Građani koji zbog finansijsko-ekonomskih poteškoća, protestuju i štrajkuju, političari ih samo na jedno uho “čuju” Živko Begović

“Demokratski pendreci”manje bole,

a “nedemokratski”mnogo više, zbog  česte kontrole!

 

Građani koji zbog finansijsko-ekonomskih poteškoća,

protestuju i štrajkuju, političari ih samo na jedno uho “čuju”

Živko Begović

ПУСТИТЕ МЕ…

ПУСТИТЕ МЕ… Хеј ти ветре шта се прсиш зато што јој косу мрсиш шта се силиш док је ломиш када не знаш да је волиш Хеј ти ноћи шта је дираш тамом хоћеш њој да свираш ти што се са светлом губиш кад не умеш да је љубиш Хеј ти сунце што је грејеш и … Настави са читањем “ПУСТИТЕ МЕ…”

ПУСТИТЕ МЕ…

Хеј ти ветре шта се прсиш
зато што јој косу мрсиш
шта се силиш док је ломиш
када не знаш да је волиш
Хеј ти ноћи шта је дираш
тамом хоћеш њој да свираш
ти што се са светлом губиш
кад не умеш да је љубиш
Хеј ти сунце што је грејеш
и у очи јој пламен сејеш
залуд својом ватром пржиш
кад не можеш да је држиш
Пустите ме да је волим
да је својом жељом ломим
да је љубим док је дирам
срцем својим песме свирам
дахом својим да је пржим
у наручју док је држим
својим телом да је грејем
и пољупце по њој сејем…

Братислав Богдановић

SASVIM OBIČNA PESMA – Marica Vidić

udišem svoje postojanje natenane naviknuta na padanje i ustajanje i još sam ponosna i još osmehnuti se umem i poneku pesmu napišem kad dušu svoju razumem čudo je to kažu – stihovi izviru iz tebe a život te nemilosrdno gazi vijugaš promičeš tek neka dobra duša tvoj stih spazi… ranjena si a bol ćutiš nisu … Настави са читањем “SASVIM OBIČNA PESMA – Marica Vidić”

udišem svoje postojanje natenane

naviknuta na padanje i ustajanje

i još sam ponosna

i još osmehnuti se umem

i poneku pesmu napišem

kad dušu svoju razumem

čudo je to

kažu –

stihovi izviru iz tebe

a život te nemilosrdno gazi

vijugaš

promičeš

tek neka dobra duša

tvoj stih spazi…

ranjena si

a bol ćutiš

nisu to rane

kažem ja –

to vam se samo čini

ožiljak svaki nestane

kad se okupam u mesečini

a onda zvezde same

u moje oči zalutaju…