НЕБО…
Теби господару висине
што плавентне носиш ширине
што бескрајне скриваш даљине
што облацима заповедаш
што о свемиру приповедаш
у стих стављам име
Теби што звезде ноћу грлиш
што сунцу у наручје хрлиш
што кишу и зиму доносиш
што пахуље с ветром проносиш
што таласима и мору пркосиш
Теби пишем ове риме
јер ти си мој ров и покров
моја граница и оков
плава црта у оку мом
моја стварност и будући дом…
Братислав Богдановић
(Прочитано: 103 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.189 пута)
Nebo kao ogledalo, ogleda li se ono u oku ili oko u njemu… Pozdrav Bratislave :)
To su samo dva plavetna lica, horizont i zenica :) Hvala ti Branka :)