СТРАЖАР СНОВА…
Сутон је са брега однео дан
са звездом првом ти послао сан
месец би крадом да те љуби
ја твој стражар не дам да те буди
приђе ли ближе мач ће да суди
Ноћ дуга као твоја коса
на образима ти јутарња роса
од зиме зебу стопала боса,
верни стражар дахом их греје
ватрене пољупце по њима сеје
брижно се питајући сунце где је
Јутро је светлом убило таму
тебе самном оставило саму
и како се сан буђењу ближи
ја за њега више не бојим
док заљубљен крај тебе
на мртвој стражи стојим….
Братислав Богдановић