Добродошли!
ПЕСНИК… Данас сам написао песму помало тужну, помало сетну у њој ти коса лепрша на ветру и видех те опет сретну Знам да то су стихови само мој бајни цвете, предивна дамо али ја сам у сновима још увек тамо на месту за које само ми знамо И можда ја тугу кроз строфе лечим ал … Настави са читањем “ПЕСНИК…”
ПЕСНИК…
Данас сам написао песму
помало тужну, помало сетну
у њој ти коса лепрша на ветру
и видех те опет сретну
Знам да то су стихови само
мој бајни цвете, предивна дамо
али ја сам у сновима још увек тамо
на месту за које само ми знамо
И можда ја тугу кроз строфе лечим
ал волим те и то немогу да спречим
од мене то је нешто много јаче,
јер души не можеш забранити да плаче
нити срцу што због љубави издише
да о свом болу песме пише…
Братислав Богдановић
ПРЕДАЈА… Осећаш ли жеђ у венама како те мами мојим сенама у грудима жељу што пламти глад да пољубац дам ти, Чујеш ли јеку дамара што ти тело ломи и замара како те мени призива страст огромна, језива, Видиш ли као се у теби буди тај нагон дивље ћуди што дах узима из груди срце … Настави са читањем “ПРЕДАЈА…”
ПРЕДАЈА…
Осећаш ли жеђ у венама
како те мами мојим сенама
у грудима жељу што пламти
глад да пољубац дам ти,
Чујеш ли јеку дамара
што ти тело ломи и замара
како те мени призива
страст огромна, језива,
Видиш ли као се у теби буди
тај нагон дивље ћуди
што дах узима из груди
срце тера да полуди,
Па имаш ли онда избора
док ти душа драга изгара
осим да ми себе предаш
и у очи док ме гледаш
у њима нестанеш,
заувек останеш…
Братислав Богдановић
САЊАР… Ноћас сам те срео у сну на трен беше као да си ту сакривена између чешње и жеље у сећању што ме болом меље лебдела си у сну мом, А ја вечити сањар пустих да кроз сваки дамар опет ме прожме твој лик и као да крај мене си тик оживеше успомене заплесаше старе … Настави са читањем “САЊАР…”
САЊАР…
Ноћас сам те срео у сну
на трен беше као да си ту
сакривена између чешње и жеље
у сећању што ме болом меље
лебдела си у сну мом,
А ја вечити сањар
пустих да кроз сваки дамар
опет ме прожме твој лик
и као да крај мене си тик
оживеше успомене
заплесаше старе сене
што по ноћи гоне мене
И можда ме болело не би
да те немам толико у себи
да моји снови жеље пусте
душу хоће да ми пусте
саткани од магле густе
дању бледе па се с тамом
на ме опет спусте….
Братислав Богдановић
СЕТА… Прохујале ноћи испраних звезда срце на песку уништеног гнезда Да бар могу опет да те волим само на трен па нек не постојим Поломљени снови у окову сете чежњиве су мисли што ка теби лете Да бар могу усне да ти љубим у свитање рано да се с тобом будим Покопане жеље сахрањене душе … Настави са читањем “СЕТА…”
СЕТА…
Прохујале ноћи
испраних звезда
срце на песку
уништеног гнезда
Да бар могу
опет да те волим
само на трен
па нек не постојим
Поломљени снови
у окову сете
чежњиве су мисли
што ка теби лете
Да бар могу
усне да ти љубим
у свитање рано
да се с тобом будим
Покопане жеље
сахрањене душе
стихови су сада
што ме тугом гуше
Да бар могу
песмом да те такнем
мени да се вратиш
камен с груди макнем…
Братислав Богдановић
Pusti da te život vodi Krenuti putem plavim, nepoznatim, nebeskog svoda, slobode i mira, u skučenoj praznini, dahom neznatnim, dozvoli trenutku da ti srce dira. Plašljive ti oči zamagliše put, kojoj istini da veruješ sada, pada na tvoja leđa taj sebičan prut, veruješ li da postoji nada!? Ogoljene kosti trunu u dubini, gladne života koga … Настави са читањем “Pusti da te život vodi-Saša Zbiljić”
Pusti da te život vodi
Krenuti putem plavim, nepoznatim,
nebeskog svoda, slobode i mira,
u skučenoj praznini, dahom neznatnim,
dozvoli trenutku da ti srce dira.
Plašljive ti oči zamagliše put,
kojoj istini da veruješ sada,
pada na tvoja leđa taj sebičan prut,
veruješ li da postoji nada!?
Ogoljene kosti trunu u dubini,
gladne života koga više nema,
prepusti sve svojoj sudbini,
i veruj da ti nešto lepo sprema.
Otrov izbaci što te ljutim čini,
neka slavuj tvoj donese ti mir,
poleti visoko ka visini,
jer sve će jednom progutati vir.
Ispijaj polako svaku kap života,
udahni duboko svaki dan što dođe,
otkrij sebi da postoji lepota,
nije ni ona večna, brzo će da prođe.
Dok gori tišina u nedrima tvojim,
blistavu suzu iz oka oslobodi,
svako svoj put kroji,
samo pusti da te život vodi.
ОТАЏБИНА… По теби су газили и пљували гранатама те орали, топови грували тебе су тровали и рушили децу ти убијали, крвљу те гушили, По теби су посејане кости очева и дедова палих мошти телом и душом што су те чували битке их појеле, ветрови одували, Тебе су ранили, ал нису те убили што си жива … Настави са читањем “ОТАЏБИНА…”
ОТАЏБИНА…
По теби су газили и пљували
гранатама те орали, топови грували
тебе су тровали и рушили
децу ти убијали, крвљу те гушили,
По теби су посејане кости
очева и дедова палих мошти
телом и душом што су те чували
битке их појеле, ветрови одували,
Тебе су ранили, ал нису те убили
што си жива дуго се чудили
једни те издали, а други љубили
напали те па ти онда судили,
Ти си нас створила живот нам дала
за нас си велика, а њима мала
да те одбранимо у бој крећемо
време је да се с дедовима срећемо,
За тебе што гинем нек ти је хвала
у аманет ти дајем о земљо мала
ако се не вратимо, не заборави
да си се Србијом звала….
Братислав Богдановић
КЉУЧАР… Тог дана кад липа је цвала кључ од срца си ми дала у њем спава твоја душа мала испод сенке вољеног чувара што откуцаје у музику претвара Сваки дамар што се чује врелим дахом у стих кује док кроз груди одјекује жеље ритам снажне страсти о љубави што се не да згасти Кључар сада … Настави са читањем “КЉУЧАР…”
КЉУЧАР…
Тог дана кад липа је цвала
кључ од срца си ми дала
у њем спава твоја душа мала
испод сенке вољеног чувара
што откуцаје у музику претвара
Сваки дамар што се чује
врелим дахом у стих кује
док кроз груди одјекује
жеље ритам снажне страсти
о љубави што се не да згасти
Кључар сада срце чува
пламен његов нежно дува
да се душа не пробуди
за тај ритам твојих груди
своје срце у залог нуди…
Братислав Богдановић
ЉУБАВНЕ ГРАНИЦЕ… Какве су то љубавне границе имају ли оне корице и странице где пише како се волети не сме и ко коме може писати песме Које су казне за заблуделе очи и срце што границу прескочи ко такве казне спроводи и заљубљене на губилиште води Ја хоћу да безгранично волим ону којој не могу … Настави са читањем “ЉУБАВНЕ ГРАНИЦЕ…”
ЉУБАВНЕ ГРАНИЦЕ…
Какве су то љубавне границе
имају ли оне корице и странице
где пише како се волети не сме
и ко коме може писати песме
Које су казне за заблуделе очи
и срце што границу прескочи
ко такве казне спроводи
и заљубљене на губилиште води
Ја хоћу да безгранично волим
ону којој не могу да одолим
млађе и старије усне да љубим
па нек онда и живот изгубим…
Братислав Богдановић
Neprilagođen Ne želim nikom da se dodvorim. Ne želim rep da podvučem. Hoću da riječ govorim, Da laž do nogu potučem! Kažu da sam neprilagođen, Da neću da živim sa mirom, Ali ja sam takav rođen. Pa zar život zovete hirom?! I šta bi to trebalo – da vam se svidim? Da čučnem, … Настави са читањем “Slobodan Zoran Obradović – Neprilagođen”
Ne želim nikom da se dodvorim.
Ne želim rep da podvučem.
Hoću da riječ govorim,
Da laž do nogu potučem!
Kažu da sam neprilagođen,
Da neću da živim sa mirom,
Ali ja sam takav rođen.
Pa zar život zovete hirom?!
I šta bi to trebalo – da vam se svidim?
Da čučnem, bauljam i šenim?
A, sebe od sebe da se stidim!
Hvala, ne,
Ja sebe suviše cijenim!
ЧЕКАЈ МЕ… Чекај ме ја ћу ти одвећ доћи покуцати на сан у зениту ноћи бдети над тобом док не отвориш очи Чекај ме ако сам још увек у теби ако ме чуваш дубоко у себи и никоме ме дала неби Чекај ме док трепериш у души не дај жељи да избледи, да се угуши … Настави са читањем “ЧЕКАЈ МЕ…”
ЧЕКАЈ МЕ…
Чекај ме ја ћу ти одвећ доћи
покуцати на сан у зениту ноћи
бдети над тобом док не отвориш очи
Чекај ме ако сам још увек у теби
ако ме чуваш дубоко у себи
и никоме ме дала неби
Чекај ме док трепериш у души
не дај жељи да избледи, да се угуши
снови су оно што се за трен уруши
Чекај ме јер ја ћу ти сигурно доћи
У коси твојој да потражим моћи
да угасим ватру и жеђ у мени
јер то могу само у теби,
мојој жени и сени…
Братислав Богдановић