КАД ЉУБАВ ОСТАРИ…
Знам мислиш, ниси што си била
да ти кожа није тако нежна и мила
нити коса више као фина свила
време ти је исписало бору неку
и очи лакше пусте сузе да теку
Али душа твоја остала је иста
помало снена и невино чиста
и срце што ти у грудима бије
још је ту променило се није
Зато не тугуј моја драга
године на свакоме оставе трага
оно што се променити не може
није коса нити набори коже
већ љубав што ка теби пламти
да те волим молим те упамти…
Братислав Богдановић