САЊАР…
Ноћас сам те срео у сну
на трен беше као да си ту
сакривена између чешње и жеље
у сећању што ме болом меље
лебдела си у сну мом,
А ја вечити сањар
пустих да кроз сваки дамар
опет ме прожме твој лик
и као да крај мене си тик
оживеше успомене
заплесаше старе сене
што по ноћи гоне мене
И можда ме болело не би
да те немам толико у себи
да моји снови жеље пусте
душу хоће да ми пусте
саткани од магле густе
дању бледе па се с тамом
на ме опет спусте….
Братислав Богдановић