Категорија: Uncategorized

НЕГДЕ…

НЕГДЕ… Негде испод дуге тражио сам боје да дочарају ми изгубљене очи твоје али такве боје више не постоје јер само очи твоје беху огледало моје.. Негде покрај мора слушао сам ветар тражио звуке што на твој глас личе али ветар бесни да шапуће не уме нити твоје речи може да разуме.. Негде усред баште … Настави са читањем “НЕГДЕ…”

НЕГДЕ…

Негде испод дуге тражио сам боје
да дочарају ми изгубљене очи твоје
али такве боје више не постоје
јер само очи твоје беху огледало моје..
Негде покрај мора слушао сам ветар
тражио звуке што на твој глас личе
али ветар бесни да шапуће не уме
нити твоје речи може да разуме..
Негде усред баште тражио сам цвеће
цвеће које на те може да мирише
али оно тамо ни не расте више
спрале су га неке дуге сетне кише..
Негде у животу волех друге жене
љубећи их тражих усне њене
ал те усне једне драге сене
имају само давне успомене…

Братислав Богдановић

ДАХ…

ДАХ… Ко поток што из твојих груди просипа капи бисерне ћуди пијем твој дах ватрени, луди што у мени чежњу опасну буди Усне ко извор блудно ти љубим жељом ћу сада себи да судим док твој пијем свој дах губим опијен страшћу због које лудим Час овај зато нећу да худим срце ти дајем да … Настави са читањем “ДАХ…”

ДАХ…

Ко поток
што из твојих груди
просипа капи
бисерне ћуди
пијем твој дах
ватрени, луди
што у мени чежњу
опасну буди
Усне ко извор
блудно ти љубим
жељом ћу сада
себи да судим
док твој пијем
свој дах губим
опијен страшћу
због које лудим
Час овај зато
нећу да худим
срце ти дајем
да се уз те будим
дахом се храним,
дахом се појим
јер док тебе дишем
ја постојим…

Братислав Богдановић

У СТИХ СЕ ОБУЦИ….

У СТИХ СЕ ОБУЦИ…. Ако желиш драга у стих да те оденем мораш онда скинут све окове са се јер шта ће ти шешир да ти косу скрива кад је твоја коса за ме ствар жива пусти је нек живи у рукама мојим док је нежно мазим да је дахом појим Јер шта ће ти … Настави са читањем “У СТИХ СЕ ОБУЦИ….”

У СТИХ СЕ ОБУЦИ….

Ако желиш драга
у стих да те оденем
мораш онда скинут
све окове са се
јер шта ће ти шешир
да ти косу скрива
кад је твоја коса
за ме ствар жива
пусти је нек живи
у рукама мојим
док је нежно мазим
да је дахом појим
Јер шта ће ти блуза
да ти груди крије
кад у њима сада
моје срце бије
пусти нек их дирам
руком да им годим
да их жарко љубим
блузе ослободим
јер шта ће ти хаљина
да ти тело сплиће
и сапиње грубо
твоје дивно биће
пусти да је скинем
да је с тебе кидам
док те страсно грлим
и дах ти прекидам
ни ципеле мила
теби не требају
само стопала боса
да се мени дају….

Братислав Богдановић

УТЕХА..

УТЕХА.. Када прођу лепи дани и спусте се ноћне туге пољуби ме моја драга јер љубави немам друге Кад ми суза оком крене душа сломи о камење загрли ме тада мила не би ли се зацелила Кад ми јецај груди пара тера срце да занеми ти га узми из недара па у недра стави себи… … Настави са читањем “УТЕХА..”

УТЕХА..

Када прођу лепи дани
и спусте се ноћне туге
пољуби ме моја драга
јер љубави немам друге
Кад ми суза оком крене
душа сломи о камење
загрли ме тада мила
не би ли се зацелила
Кад ми јецај груди пара
тера срце да занеми
ти га узми из недара
па у недра стави себи…

Братислав Богдановић

ЖЕЛИМ НЕШТО…

ЖЕЛИМ НЕШТО… Пусти нек мој ветар твоју крошњу њише нек повије гране и милује лишће Пусти нек моја роса на твој цветак падне можда се из тога нешто лепо деси Пусти срце моје нек те са собом носи јер није лепота љубав да се води већ кад се из тога нешто лепо роди… Братислав Богдановић

ЖЕЛИМ НЕШТО…

Пусти нек мој ветар
твоју крошњу њише
нек повије гране
и милује лишће
Пусти нек моја роса
на твој цветак падне
можда се из тога
нешто лепо деси
Пусти срце моје
нек те са собом носи
јер није лепота
љубав да се води
већ кад се из тога
нешто лепо роди…

Братислав Богдановић

СВЕ ЈЕ ТО ЉУБАВ…

СВЕ ЈЕ ТО ЉУБАВ… Те ноћи кад се пробудих без тебе помислих на трен ма имам ћебе ал хладно ми беше у ноћи без тебе и срце поче страшно да ми зебе Тог јутра кад те није било пуно се туге у мени слило отишла си тек тако, срам те било а волео сам свако … Настави са читањем “СВЕ ЈЕ ТО ЉУБАВ…”

СВЕ ЈЕ ТО ЉУБАВ…

Те ноћи кад се пробудих без тебе
помислих на трен ма имам ћебе
ал хладно ми беше у ноћи без тебе
и срце поче страшно да ми зебе
Тог јутра кад те није било
пуно се туге у мени слило
отишла си тек тако, срам те било
а волео сам свако твоје кило
Тог дана када сам сам остао
своја сам сенка постао
ал ти не беше ту да у њеном хладу
безбрижно пијеш своју лимунаду…

Братислав Богдановић

БАГРЕМ – Саша Милетић

Крај потока у травама дивљим Витлало је неко ветровито време На брежуљку поред старе, разгранате липе Проклијало гордо багремово семе Храниле га кише, подизало сунце Будиле га зоре, опседали дроздови Радовале пчеле, штитили га људи Зими га грејали чисти бели гроздови Нарастао багрем сад у небо гледа У месецу мају ништа није крио Цветовима својим … Настави са читањем “БАГРЕМ – Саша Милетић”

Крај потока у травама дивљим
Витлало је неко ветровито време
На брежуљку поред старе, разгранате липе
Проклијало гордо багремово семе

Храниле га кише, подизало сунце
Будиле га зоре, опседали дроздови
Радовале пчеле, штитили га људи
Зими га грејали чисти бели гроздови

Нарастао багрем сад у небо гледа
У месецу мају ништа није крио
Цветовима својим бојио је рухо
И од своје браће најлепши је био

А крошња му лишћем препуна живота
Клањају се пред њим врбе и тополе
Гране су му топла украсила гнезда
И зверке што у трњу заклоништа воле

Хладио је главе кад звезда упекне
Опијао вече ветар кад га њише
Скривао је сенком заљубљене душе
Расцветали багрем ноћу кад мирише

Крај године ове, крепило га време
Крај потока на брежуљку он и даље блиста
И некако с пролећа у замаху снаге
Све се више шири и све гушће листа

Још увек је тамо, брани своје место
Штити своје семе, веран шумском роду
Не слутећи ништа са свога станишта
Дал’ ће бити огрев ил’ украс на поду

ДА НЕ ПОСТОЈИШ ТИ…

ДА НЕ ПОСТОЈИШ ТИ… Да не постојиш ти да ли би сни били сни да ли би се чежње чежњом звале Да не постојиш ти да ли би груди болеле јако да ли би суза канула лако Да не постојиш ти да ли би звезде биле далеко да их дохвати други неко Да не постојиш … Настави са читањем “ДА НЕ ПОСТОЈИШ ТИ…”

ДА НЕ ПОСТОЈИШ ТИ…

Да не постојиш ти
да ли би сни
били сни
да ли би се чежње
чежњом звале
Да не постојиш ти
да ли би груди
болеле јако
да ли би суза
канула лако
Да не постојиш ти
да ли би звезде
биле далеко
да их дохвати
други неко
Да не постојиш ти
да ли би зелена
била трава
да ли би душа
могла да спава
Да не постојиш ти
да ли би дисати
могао тада
да ли би писати
умео ко сада
Да не постојиш ти
да ли би дуга
имала боје
да ли бих срео
очи ко твоје
да ли би срце
волело моје
Да не постојиш ти
да ли би постојао
и живео ја
јер само ти си
биће из мог сна
Да не постојиш ти…

Братислав Богдановић

ЈЕДНОГ ДАНА…

ЈЕДНОГ ДАНА… Једног дана кад све прође када оду све зиме и јесени не заборави ме моја драга потражи ме у успомени Једног дана кад ти суза крене кад не буде више мене ти се сети моја мила да мисао си ми задња била Једног дана у свитање када јутро ново сване ти пожели срце … Настави са читањем “ЈЕДНОГ ДАНА…”

ЈЕДНОГ ДАНА…

Једног дана кад све прође
када оду све зиме и јесени
не заборави ме моја драга
потражи ме у успомени
Једног дана кад ти суза крене
кад не буде више мене
ти се сети моја мила
да мисао си ми задња била
Једног дана у свитање
када јутро ново сване
ти пожели срце моје
да загрљени смо нас двоје
Па кад пођеш онда мени
с друге стране у свет сени
у загрљај ја те чекам
с тобом вечност да поделим
јер то желим, душом својом
душом својом, срцем целим…

Братислав Богдановић

ДА ЛИ МЕ СЕТИШ…

ДА ЛИ МЕ СЕТИШ… Да ли ме се сетиш у касне ситне сате када први снови у походу на те мисао ти твоју жељом заокупе ил су твоје жеље за ме много скупе Да ли кад пожелиш у чежњивој ноћи са сутоном првим самном у постељу поћи да ли ме пожелиш ил ти је све … Настави са читањем “ДА ЛИ МЕ СЕТИШ…”

ДА ЛИ МЕ СЕТИШ…

Да ли ме се сетиш
у касне ситне сате
када први снови
у походу на те
мисао ти твоју
жељом заокупе
ил су твоје жеље
за ме много скупе
Да ли кад пожелиш
у чежњивој ноћи
са сутоном првим
самном у постељу поћи
да ли ме пожелиш
ил ти је све једно
ским ћеш да је делиш
Да ли ме још сањаш
док крај другог спаваш
и у снове твоје
бар мало ме пустиш
да у њих опет
као некад звирнем
и ту жељу стару
уснама додирнем…

Богдановић Братислав