Категорија: Uncategorized

 

О ВИДОВДАНУ

 

Данас небо тражи своје огледало

и глава из легла божурова

свој врат

и своје тело

и удове

што без очију

бауљају земљом страдијом.

Данас се Грачаница

на Газиместану круни и нариче

и беседи

и кличе

и виче народу и богу

да је оживе

да јој ореол свети сачувају, како умеју и како могу.

Данас се и ја

несрећан осврћем

и своју сенку огрћем

плаштом сна

који ће ме сачувати од зла

кроз векове векова.

Амин.

У СУСРЕТ ВИДОВДАНУ
Још увек у моја свитања
Кад жита у песми свитаца зрију
Витезови копља и заставе крсте
и изнова, и изнова косовски бој бију.

КОСОВКА ДЕВОЈКА
И кад си о Среду Русу
Русу косу у младој ражи чешљала
Ниси знала
Да ћеш већ са заласком сунца стасати
И још си мање знала
Да ћеш на стратишту
Рањеног јунака оживети
Да српску рађаш децу
Да поље Косово
Не остане јалово.
Не сањаш булке божура
Нo коље
Низ које са српских глава
Крв жедну земљу натапа.
Низ поље неће нићи трава
Но опет булке божура
И опет коље,
и опет божури…..
Не жури
Срце у тузи
Пусти души и оку да сузи
Пусти векове да скину окове
Сањај
Лети високо у недострел
Над стадом
Над бреговима храстова и ива
Србија је са тобом твоја
Србија је са тобом жива

Недељом у порту одлазим,

Где души мира налазим.

На клупу седам често,

На омиљено место.

 

Друштво ми праве птице,

Верне другарице,

И једна скулптура стара

У лику кнеза Лазара.

 

А када звоно зачујем,

Са клупе своје устајем,

У цркву тада одлазим

За зравље да се помолим.

 

Ja
Nestvarna
Podeljena na život i poetski san o njemu
U želji da utešim stradalnike stvarnosti
Sastavljam stihovan amanet
Neka se otvori
Za zatvorene u živote iz kojih se ne može
Samo za ne(o)venčane heroje
Što ležu u puste perine
I žive od paperja sna o onom kog vole
A osviću u dane bez pola sebe
Razdvojenima
Koje je ostavilo sve sem vere jednog u drugo
I vole se bez uslova i kraja
Vernicima ljubavi
Ostavljam (o)poruku mojih pesama
Da je plač ljubavi njena najveća pesma

Njima
Zaveštavam lavandna polja snova za postelje
I mojih pesama gorke lovore
Za vence pobednika bez pobede
Pod sedmim nebom
Kog se nisu domogli
A smogli su snagu da se ne ugase
Pod suncem
Koje im nije rodilo ni jedan zajednički dan
U amanet
Ostavljam poeme o sebi
I po pero iz krila orla i repa kukavice
Uz poruku
Ljubav je ptica u srcu
Što peva o nekome velika
Ili kuka nad sobom sićušna
Pevam
Ne tugujte
Ja ću za sve nas

copyrgiht © Nena Miljanović

Poželeh dodir ti ruke
da isti osećaj traje
kad telom toplina krene
kad skriti ne mogu drhtaje.

Poželeh pogled ti strasni
očiju tvojih sneni
buru što stvore u trenu
vatru zapale u meni.

Poželeh trenutke sreće
sa tobom deliti samo
i da se vrate dani
za koje mi samo znamo.

Poželeh da zaborav nosi
osećaj od onog dana
kad suza skliznu ti niz lice
kad ode uplakana.

Poželeh… eh željo moja
i ti si tužna i sama
nestaše sve bure naše
ostaše vatre bez plama.

Poželeh plamičak jedan
na kratko da nam se vrati
vremena prošlo je mnogo
sada se broje sati.

Milovan Petrović
gmail;
milovpetrovic@gmail.com

Сваког се јутра уз тебе будим,
Вечери сваке слику ти љубим,
Ево овако је на груди стегнем,
Тамо под јастук где мирно легнем.
А јутро када осване рано,
Протрљам очи и раздрагано
Ево ме, спремна напоље хитам,
Тамо где трава расте прошетам,
Клањам се теби, молим наглас,
Ако ме чујеш, нађи ми спас.

Зеница, мрежњача,

жута мрља…

Читав склоп ту се котрља,

а све казује око.

 

У њему је лепота

другог,

у њему је дубина

себе,

у њему је прозор

скривеног.

 

Надасве је посебно

то чуло вида,

кадро да замке

разара и скида.

 

И опет склоно

да разиграним бојама

камуфлира свет!

Preseći ću ovo
Kad krenem
Tamo kud se ide bez ičega
I sve stečeno se ostavlja
Ostaviću svoj bol
Na granici
Gde je poslednja živa misao na mrtvoj straži
U poslednjem sevu svesti
Prokijumčariću samo ljubav
(ne pesme o njoj)
U kapi mastila za moje miropomazanje
Da nađem mir
Konačno
Prestaću da pišem

Poslednjim potezom pera
Upisaću te u poslednju želju
Da se ispuniš najtužnijoj
Udovoj od rođenja
Onoj kojoj je ljubav umrla
Pre nego se ona sama rodila
Samoj
I sa tobom i bez tebe ovde
Tamo
Neka (mi) budeš ženik živoj ženi
Ako se još jednom rodim
Nek nisam pesnikinja
Ako budemo
Nek nismo ovo što smo
Mrtvo slovo o ljubavi
I prazna slava pesnikinji

copyrgiht © Nena Miljanović

Želim kartu za sutra
da li se kupiti može
želim mesto visoko gore
želim gledati iz lože.

Dosta mi pozorišta
dasaka i lažne slave
odavno znam da nas od gore
samo budalama prave.

Ne želim biti glumac
surova to je igra
kap smo u moru samo
još jedna u zidu cigla.

Nek oni od gore siđu
na daske što život znače
da vide da se na njima ne glumi
već da se zaista plače.

A kad se predstava završi
umesto smeha il’ suza
dobiće od mene; “Bravo”
Umesto lažnih aplauza.

Milovan Petrović