POŽELEH – Milovan Petrović

Poželeh dodir ti ruke
da isti osećaj traje
kad telom toplina krene
kad skriti ne mogu drhtaje.

Poželeh pogled ti strasni
očiju tvojih sneni
buru što stvore u trenu
vatru zapale u meni.

Poželeh trenutke sreće
sa tobom deliti samo
i da se vrate dani
za koje mi samo znamo.

Poželeh da zaborav nosi
osećaj od onog dana
kad suza skliznu ti niz lice
kad ode uplakana.

Poželeh… eh željo moja
i ti si tužna i sama
nestaše sve bure naše
ostaše vatre bez plama.

Poželeh plamičak jedan
na kratko da nam se vrati
vremena prošlo je mnogo
sada se broje sati.

Milovan Petrović
gmail;
milovpetrovic@gmail.com