Категорија: Uncategorized

CANTABILE PATETICO – Nena Miljanović

u resko aprilsko jutro kad satovi žure i kratak je dan nestrpljivoj da mi je mladom ti mlada žena biti sa stomakom do zuba ludoj od ljubavi da mi je ispraćati te na posao kao na dalek put i dramatično i dugo se opraštati na vratima stana ljubomorna na prolaznice koje ćeš sresti lepe i … Настави са читањем “CANTABILE PATETICO – Nena Miljanović”

u resko aprilsko jutro
kad satovi žure i kratak je dan
nestrpljivoj
da mi je mladom ti mlada žena biti
sa stomakom do zuba
ludoj od ljubavi
da mi je ispraćati te na posao kao na dalek put
i dramatično i dugo se opraštati na vratima stana
ljubomorna na prolaznice koje ćeš sresti
lepe i bez stomaka
da mi je kleti ih u sebi
i tražiti od tebe zakletve
da nisu
da jesam…

u mlako septembarsko veče
kad se razvuku duge senke i vreme
i sunčev kotur rumen dotakne protekle reke rub
pred zalazak i modru noć
mudroj od ljubavi
da mi je sedom seda ti žena biti
i s detetom našeg deteta u krilu posedeti
na pragu doma
smirenoj
da mi je krišku lubenice s tobom pojesti
pred počinak na jastuku tvojih prsiju
pred san
bez buđenja…

da mi je još jedan život
ovako praznoj
da mi da što ovaj nije
i da mi je još jedna smrt
tako ispunjenoj
da mi ima šta uzeti

 

SLAMALE SU OVO SRCE – Milovan Petrović

Slamale su ovo srce Vere, Ane, Marijane, al’ su ipak ukrasile u mladosti moje dane. Ja ne žalim zbog tog bola, što raniše tada mene, ostale su u sećanju samo lepe uspomene. Kad mi teško nekad bude kad proklinjem svoje dane, osmeh mi se opet vrati jer se setim Marijane. Nekad mi se opet desi … Настави са читањем “SLAMALE SU OVO SRCE – Milovan Petrović”

Slamale su ovo srce
Vere, Ane, Marijane,
al’ su ipak ukrasile
u mladosti moje dane.

Ja ne žalim zbog tog bola,
što raniše tada mene,
ostale su u sećanju
samo lepe uspomene.

Kad mi teško nekad bude
kad proklinjem svoje dane,
osmeh mi se opet vrati
jer se setim Marijane.

Nekad mi se opet desi
da rešenja pravog nemam,
tad odlutam u mislima
iz mladosti Veru snevam.

Ana meni dobro dođe
kad zalutam i kad patim,
nje se setim nasmejane
pa se opet sebi vratim.

I druge mi tu pomognu
posle moje pedesete
kad god mi je tako teško
na lepe me dane sete.

Milovan Petrović

Volim te

Trenutkom između sna i jave, između udaha i izdaha, riječi volim te i mrzim te, između dvije tačke, kada odlaziš i kada nema te, Volim te. Prostorom između dvije suze, vazduhom između nas, oblakom na nebu, bujnom krošnjom, lastom u letu i na livadi cvijetom, Volim te. Kada sa drugim prozališ, i topiš u njegovom … Настави са читањем “Volim te”

Trenutkom između sna i jave,
između udaha i izdaha,
riječi volim te i mrzim te,
između dvije tačke,
kada odlaziš
i kada nema te,
Volim te.

Prostorom između dvije suze,
vazduhom između nas,
oblakom na nebu,
bujnom krošnjom,
lastom u letu
i na livadi cvijetom,
Volim te.

Kada sa drugim prozališ,
i topiš u njegovom zagrljaju,
kad samo njega voliš,
kad me ne primjećuješ slijepo srećna,
kad kažeš da je vaša ljubav vječna,
i da samo vi postojite,
Volim te.

Usamljenim satima,
hladnim klupama,
toplim jastukom
i sjetnom uspomenom,
vlažnim usnama
i hladnim rukama,
Volim te.

Kad me ne bude,
kad nestanem,
kad priroda uzme me
i kad samo pjesma ostane,
vječnim osjećanjima
i skromnim riječima,
Voliću te.

(NE) MOGU – Nena Miljanović

  vratićeš se možda i biću tu sigurno samo ne očekuj ništa niti bi se meni vratio ti (onaj koji si mi bio) niti bih tebe dočekala ja (ona koja sam ti bila) ne može se dva puta u istu reku druge bi to vode bile mutne i gorke od svega kroz šta sam tekla … Настави са читањем “(NE) MOGU – Nena Miljanović”

 
vratićeš se možda
i biću tu sigurno
samo
ne očekuj ništa
niti bi se meni vratio ti
(onaj koji si mi bio)
niti bih tebe dočekala ja
(ona koja sam ti bila)
ne može se dva puta u istu reku
druge bi to vode bile
mutne i gorke
od svega kroz šta sam tekla
po rastanku
 
ako ponovo dođeš
ne misli da reka života može uzvodno
u nekom sutra
to ne bi bio povratak na početak
niti bi me našao onu negdašnju
svu od ljubavi i stihova o tebi
ne može se umreti od ostavljanja
i oprostiti ti se svoja smrt
čak i da ti je zaboravim
ne mogu ti je zaboraviti
moje pobijene pesme
koje više ne pišem
 
&
 
a možda bi moglo
ako se možda vratiš
mogla bih
mogu
sigurno

NEDOSLUŠANO – M. Popović

  Opet sam Kao nekad Svunoć čekao nešto Između odškrinutih vrata I nedostižnih oblika Kad svi su već utonuli u san A njihove riječi još su bdjele: Spavaj, Netko stražari Netko nas uvijek čuva

 

Opet sam
Kao nekad
Svunoć čekao nešto
Između odškrinutih vrata
I nedostižnih oblika
Kad svi su već utonuli u san
A njihove riječi još su bdjele:
Spavaj, Netko stražari
Netko nas uvijek čuva

Настави са читањем “NEDOSLUŠANO – M. Popović”

ZAVEŠTANJE – Nena Miljanović

  Zaveštavam svoje pesničke oči slabovidima Slepim za lepotu sitnih svetova oko sebe Onima Kojima zrnca peska nisu peščana rebra Sahare I kapi vode im nisu krvna zrnca u arterijama Amazona Svima bez trećeg oka duše U koje nikada nije stala nijedna “običnost” I ne kite svoje zenice draguljima razlelujanog lišća Zelenog kao žad s … Настави са читањем “ZAVEŠTANJE – Nena Miljanović”

 
Zaveštavam svoje pesničke oči slabovidima
Slepim za lepotu sitnih svetova oko sebe
Onima
Kojima zrnca peska nisu peščana rebra Sahare
I kapi vode im nisu krvna zrnca u arterijama Amazona
Svima bez trećeg oka duše
U koje nikada nije stala nijedna “običnost”
I ne kite svoje zenice draguljima razlelujanog lišća
Zelenog kao žad s proleća
I jantarski žutog s jeseni
Svima trezvenim
Kojima svici nisu lampioni letnjih ljubavnih svečanosti
U vrtovima vilinske duše koja se ljubi sa svime u prirodi
(kao moja)
Pa obljubljena ljubavnikom mesecom u ponoć
I oplođena kapima rose u zoru
Rađam rojeve sitnih stihova
I razrojavam se za one
Koji pod kapkom ne čuvaju poklon pesniku od Boga
Suzu
Za radovanje sa svima koji se raduju
I za plakanje sa svima koji oplakuju
Evo za vas
Polažem u pesmu kao u urnu svoje (ne)srećne oči
Potražite ih sada i posle mene u stihovima
I nakapajte me pod vaše suve i uske kapke
Okitite trepavice mojom pesničkom dvostrukom perlom
(radosnicom i žalosnicom)
I ispijte mi u njoj dušu nadušak u pesmi
Kao lek
Našte vašeg stisnutog i gladnog srca
Postanite čitanjem bogati za nevidljivo
Pijani i siti od sitnica
I volite
Volite
Kao ja život i kad me ne voli
Izbledelu iz ljubavi
 

Nas

Makovi pod jastukom Krvari zora po azbuci sunca Bare na asfaltu osciliraju u purpuru Miriše teško fabrički u industrijskoj zoni Hale, čađ i beskrajna tišina dva tri sata pre nego što ožive senke Vrtim u stomaku stroj orđalih zupčanika U mikrofilmu letnje kiše me zapljuskuješ Kao miris šina u nozdrvama Znam da ubijam ljude koje … Настави са читањем “Nas”

Makovi pod jastukom
Krvari zora po azbuci sunca
Bare na asfaltu osciliraju u purpuru
Miriše teško fabrički u industrijskoj zoni
Hale, čađ i beskrajna tišina dva tri sata pre nego što ožive senke

Vrtim u stomaku stroj orđalih zupčanika
U mikrofilmu letnje kiše me zapljuskuješ
Kao miris šina u nozdrvama

Znam da ubijam ljude koje volim da bih oživela s tobom
Vidiš ni savest ne preprečava put
Sama ga otvara u tvom blago iskrivljenom osmehu
Nisi ti morao ništa
Prstom da mrdneš
Prešla sam tu liniju kao žicu nad ambisom
U vrtoglavom plesu ljubičastih vatri
Urankom
Sutonom
Sama

 

U oreoli sunca
Kuje se burma za tugu
Ljubimo se eskimski
Nadživela te
Verila sam je

Samo da ostane meni
Samo da ne luta okolo
Lako ću ja s njom
Lako ću dok je samo sa mnom

Nemoj ti ništa ni sad
Ni nikad
Prstom da mrdneš
Ne dolazi u ovaj grad
Ni kad poželiš
Naročito ako poželiš

Iz mržnje
Iz radoznalosti

Pusti me
Pusti nas

REQIEM ZA PESNIKUNJU – Nena Miljanović

  U snovima teškim za dešifrovanje I pesmama teškim za čitanje Ima me oduvek Od četvoronožnog hoda u hordama čopora Do levitacije bića budućnosti Od neartikulisanih glasova i neoformljenih misli Do telepatske komunikacije čistih umova I u svemu sam pesnik sa očima bola Za viđenje više nego je dozvoljeno Sa dva srca na dve strane … Настави са читањем “REQIEM ZA PESNIKUNJU – Nena Miljanović”

 

U snovima teškim za dešifrovanje
I pesmama teškim za čitanje
Ima me oduvek
Od četvoronožnog hoda u hordama čopora
Do levitacije bića budućnosti
Od neartikulisanih glasova i neoformljenih misli
Do telepatske komunikacije čistih umova
I u svemu sam pesnik sa očima bola
Za viđenje više nego je dozvoljeno
Sa dva srca na dve strane života
Jedno
Za sva rađanja da im se radujem
I drugo
Za sve smrti sveta
Da ih ožalim

Na javi
Ne pristajem na sebe ovakvu
Ukucanu u vertikalu vremena
Sa seæanjem na sebe iz doba Krede i Jure
I vizijom o Ja u narednim milenijumima
Svesna utamničenosti u sadašnjost
Negodujem
Htela bih biti Uvek i Svugde
Potrebno mi je da budem Svi
Od Juče koje me poriče
Do Sutra koje me ne predviđa
Vanvremenska
Lebdim u Danas
Nepomirena sa sobom
Tražim izlaz iz okvira
Načinom pesnika
Pokušavam da postojim u stvarnosti
U kojoj se ne pronalazim

Odbačena od njega
Koji je bio i jeste moje Uvek i Sve
Nevoljena koliko volim
Tražim opravdanje za svoje postojanje
I naći ću ga
U svojoj labudovoj pesmi pod naslovom
“Reqiem za pesnikunju”
Pre nego što se ubijem
Nepisanjem

GLAD

GLAD Duvaju vetrovi na vrata svih naroda, a sa njima im je donesena jaka nepogoda. Tamo gde ti sve silniji vetrovi duvaju, ljudi često ne mogu, ni svoju letinu da sačuvaju. Nisu to oni svima poznati veliki orkani i oluje, već je to vetar pohlepe, što nekima dušu truje? To su vetrovi, što retki ne … Настави са читањем “GLAD”

GLAD

Duvaju vetrovi na vrata svih naroda,
a sa njima im je donesena jaka nepogoda.
Tamo gde ti sve silniji vetrovi duvaju,
ljudi često ne mogu, ni svoju letinu da sačuvaju.
Nisu to oni svima poznati veliki orkani i oluje,
već je to vetar pohlepe, što nekima dušu truje?

To su vetrovi, što retki ne mogu u sebi da vide,
a mnogi ljudi u svetu, zbog toga mora da se postide?
Iako su malobrojni, oni što su se ogrešili o ceo svet,
ipak je sve više gladi, kao da je on ceo uklet.
No bogatima nije tako velika glad u hrani i piću,
već u onom, što je njima strano u duhovnom biću.

Njima se sva glad ogleda u materijalnom svetu,
jer žele sve njihovo da bude, makar na svačiju štetu.
Dok oni takvi iz obesti, ne znaju sa sobom šta će,
velika masa naroda, otpatke i korov mora da žvaće?
Zbog njih svi siromašni, siti nikada neće ni biti,
sve dok bude bogatih, koji žele od njih otimati?

A sva tolika glad, svuda u celom svetu,
nije zato što se siromašni ne mogu nahraniti,
već postoji zato što je trulim bogatašima,
sve što žele da otimaju, teško zabraniti!?
Zato glad sve veća po svetu nastaje,
ne zbog siromašnih, koje je teško nahraniti,
već zbog bogatih, koji se nikad neće zasititi!?

Glad sve veća po svetu nastaje,
ne zbog siromašnih, koje je teško nahraniti,
već zbog bogatih, koji se nikad neće zasititi!?

Vušković Nikola

Razlike – Živomir Savić

sami potpuno usamljeni u svo to vreme večno mladi i stari samci i porodični ljudi uspešni i propali oni koji pate od samoće i samci u gomili obožavalaca svesni i nesvesni svoje samoće ovde i tamo gde odlazimo svako ponaosob da se osamimo svako na svoje mesto dovoljno udaljeni i zauvek da nastavimo svoje samoće … Настави са читањем “Razlike – Živomir Savić”

sami

potpuno usamljeni

u svo to vreme večno

mladi i stari

samci i porodični ljudi

uspešni i propali

oni koji pate od samoće

i samci u gomili obožavalaca

svesni i nesvesni svoje samoće

ovde i tamo gde odlazimo

svako ponaosob

da se osamimo

svako na svoje mesto

dovoljno udaljeni i zauvek

da nastavimo svoje samoće

da produžimo samoće života

u samoće smrti

samoće postojanja

u samoće nepostojanja

između kojih nema razlike

niti će ih ikad biti