Снежана Поповић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Снежана Поповић, рођена 1965. године у Краљеву. Завршила је Правни факултет у Новом Саду и мастер студије на Медицинском факултету у Београду за мастер менаџера јавног здравља. Последњих двадесет година ради у Општој болници Крушевац. Љубав према поезији потиче још од њеног раног детињства када јој је велика страст била читање књига и отуда можда жеља за писањем. Од 2019. године активно се бави хуманитарним радом, један је од три оснивача Хуманитарног удружења „ Чарапанско срце“ и његов заменик. Има успешну сарадњу са Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ које је дало своју несебичну подршку и допринос у раду хуманитарног удружења у свим његовим досадашњим хуманитарним акцијама које је организовало, а на које је уз сво поштовање и уважавање увек позивано. Са друге стране, у последњих годину дана, активно присуствује готово свим песничким сусретањима, вечерима поезије које организује Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ што је можда и утицало да добије инспирацију да и сама почне да пише своју поезију. Први пут је казивала стихове своје песме „Та реч…“ у Белој Сали КЦК у Крушевцу 14. фебруара 2020 .године приликом вечери поезије са темом „ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА“. Оно што јој је најважније у животу, то је њена породица, а поред љубави према њима и поезији, ужива још у изазовима нових путовања и воли своје кућне љубимце… Пилета и Меду. Написала је укупно шест песама:„ Љубити, живети и рујно вино пити, „ Та реч…“,     „ Бог“, „ У доба короне“, „ Укус слободе“ и „ Снови у априлу“.

Данас Вам представљамо Снежану Поповић у виртуелном аудио програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ.

Поезија Снежане Поповић на Блогу ПоезијаСРБ

УКУС СЛОБОДЕ

Колико смо само пута чули сви ми,
човек не зна шта има, док то не изгуби.
Да ли смо сада сви ми не вољом својом остали,
без тог нечег, без чега готово да немогуће живети је,
ни пуним плућима дисати, нити се као дете искрено радовати!

Настави са читањем “Снежана Поповић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

У ДОБА КОРОНЕ – Снежана Поповић


У ДОБА КОРОНЕ


Изолација, изолација,
ма треба ти инспирација!
Да корону, вирус до бола,
лакше савладаш ти!

И машташ како рајска
птица постати можеш,
да летети без граница смеш.
Чаробним штапићем  да
зауставиш

сву злу коб пошасти ове!

Што над светом надвила се сад,
 ко најмрачнији облак неки.
Предати се нећеш,
већ борити се и молити се хоћеш ти!

Молити за оно исконско
од када је века и човека,
Да добро на крају победи зло,
 а силе љубави отерају силе
мржње све!


Посејаћеш вирус наде
којим човеку веру у Бога
и људе вратићеш ти!
Богољубље уместо среброљубље,
филантропље уместо мизантропље!

Настави са читањем “У ДОБА КОРОНЕ – Снежана Поповић”

БОГ – Снежана Поповић


БОГ

Знаш ли ко силно те воли
и ко те чува ноћ и дан?
Ђавољим умом да не пођеш ти.

Знаш ли ко ти је живот дао, о
басјао сјајем духа свог,
И штити светао пут твој,
најцрњег ада што вида нема
и светла нема?

Спознати мораш ко чини то.
Чија љубав изворује
и непресушно залива душе,
плодоносном љубављу.

Окрепљује нас и држи
да не посрнемо и паднемо на путу том.
Крилати нас крилима анђела
и узвисује нас висином неба,
И светлим путем води.

Знајмо да је то Он
и да нас не пушта из окриља свог.
Зато га призивајмо
и певајмо божанско појење,
Наша јектенија, чуће Он.

Љубимо једни друге,
и туђина и ближњега свог,
И спознајмо да љубав је Бог.

Не узвисимо се и не гордимо се,
но покајну сузу пустимо,
И сузом покајном заливајмо тај светли траг.
Смерност нашу и благодат нашу наградиће Он.
Тада заблистаће
у души нашој светли божански сјај,
Благодат и опрост осетићеш знај.

© Снежана Поповић