Добродошли!
ЖЕНА
Жена је суза распукла
у освит јутра, са телом
сазданим да пламти.
Жена је река која не пресушује,
вечно лепа и вечно млада…
Увек нуди више,
но што што жели дати…
Жена је драгуљ блистав,
насмејани отров слатки,
вечна тајна и сјајни заборав,
у ноћима врелим
и кратким.
Настави са читањем “ЖЕНА – Љубодраг Обрадовић”
ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО
Јовану Дашићу
Ново је доба, све се тако брзо мења!
Зашто и ти пoлетео не би?
Тај рулет, црно или црвено,
окреће се и у теби.
Срце своје, зато осети.
Ту искру за животом новим, запали!
Нек брод са роботима,
одлети у свој виртуелни свет мали.
Погледај у душу,
шта то, ти, стварно желиш?
Да ли вечно лутање у магли,
или да те љубав развесели?
Ошишај се зато на нулу
и зажмури…
Живот ти из дана у дан
неосетно цури.
Обриј главу,
снове потисни.
Урежи крст на чело
и слободно врисни!
Нек урлик заледи васиону,
нек пукне зора.
Ти ниси још на том броду,
али укрцати се мораш.
Обуј чизме црне,
обуци кожно одело
и кад ти срце утрне,
гас стисни смело.
Harley Davidson Cosmic Starship
нек се пропне, провалије нек избледе.
Судбину кроте они,
који своје срце следе.
Окрени се око себе:
Са сновима пустим
живот ти у тачку измиче.
Зато смело у будућност крени…
Спокој кад жудиш,
друго те и не дотиче.
Нека ти девојка руке око паса обавије,
додир дојки нек’ ти страст пробуди.
Да са њом љубав откријеш,
одјезди у космос, далеко од људи.
Да се осетиш божанствено,
у пустињи нађеш своје зрно…
Црно или црвено,
црвено или црно?…
© Љубодраг Обрадовић
Љубодраг Обрадовић и Јован Дашић
Настави са читањем “ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО – Аудио промоција књиге Љубодрага Обрадовића”
Поводом 17. септембра, дана када смо основали Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, расписали смо КОНКУРС НА ТЕМУ БАЛЕРИНА. Пошаљите нам своју песму на мејл poezijasrb@poezija.rs најкасније до 15.09.2020. године.
Слику је насликала Дијана Обрадовић
Дакле, ова слика балерине биће на корицама часописа за поезију ПоезијаСРБ број 15., а као прва песма у часопису биће објављена песма БАЛЕРИНА коју уредник часописа изабере за најбољу. Наравно, најбоља песма ће (осим објављивања у часопису), добити и награду која се састоји од: дипломе, једног часописа ПоезијаСРБ број 15. и 5 књига из наше издавачке продукције, а уредник часописа ће одабрати и друге песме које ће бити објављене у часопису у посебној рубрици за песме на тему БАЛЕРИНА. Позивамо све песнике и поетесе да се опробају пишуђи на ову тему и пошаљу нам своје радове на мејл poezijasrb@poezija.rs најкасније до 15.09.2020 године. Наравно сви учесници на конкурсу могу бесплатно преузети часопис у пдф.у са нашег сајта. Резултате конкурса, објавићемо 17. 9.2020. године на овом сајту, а награду ћемо уручити приликом промоције часописа у Крушевцу или је послати поштом на адресу у Србији. (Ако је добитник живи изван Србије добиће награду у дигиталној форми, у pdf-u или jpg формату на свој мејл.)
Ево ја сам написао своју песму на тему БАЛЕРИНА и објављујем је овде (уз позив да пишете на поменуту тему), а биће објављена и у часопису ПоезијаСРБ број 15, али није у конкуренцији за награду…
БАЛЕРИНА
Експлозија си бола и боја,
nа платну одсјај среће.
Никад нећеш бити моја,
а живот ми покрећеш.
Позорница твој је свемир!
Блаженства маштом језде,
док у снове уносиш немир
и у срцу палиш све звезде.
Лете идеје сликама у низу,
свест обманама палаца.
Тако си далеко, а тако близу,
само сан те, у јаву не добаца.
Поштовани посетиоци, драги песници,
Обичај је да се после промоције сваке поетске књиге објаве слике учесника. Ево, иако је промоција моје књиге поезије ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ била виртуелна, она се ипак догодила и има слика. Тако ћете и сазнати ко је све, осим мене, говорио моју поезију. А као бонус, прочитајте и неке песме које су изговорене у видео материјалу… Погледајте слике, прочитајте песме и одслушајте аудио запис промоције… Можда је прави доживљај слушање аудио снимка, јер је тај снимак софтверски обрађен и гласовно уједначен. А предност је што можете чути и сваку песму појединачно. Наиме под р.бр 1. је цео снимак, а од 2. – 32. појединачне песме. Знам да ћете уживати…
Одржана је виртуелна видео промоција прве књиге поезије Љубодрага Обрадовића ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ. Премијера је реализована 22.08.2020. године у 19:00 сати и можете несметано погледати цео видео снимак на овом сајту и на YouTube-u истовремено.
Ово је прва промоција моје прве књиге поезије ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ. А ја сам Љубодраг Обрадовић – аутор књиге. Ово је, да се зна, друго издање књиге и изашло је из штампе пре 28. јуна 2020. године (уочи Видовдана). Издавач је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, а штампарија СаТЦИП из Врњачке Бање – пословница Читлук. Прво издање књиге објављено је 1990. године. Издавач је био КУД “Вук Караџић” из мог места, а књига је штампана у штампарији “ГРАФО СРЕМ” у Шиду у тиражу од 1.000 примерака. Али тада није било промоције. И зато је ово прва промоција те књиге, после 30 година. Додуше виртуелна, али се надам да ће ускоро бити и стварна, пред пуном салом љубитеља поезије. Планирао сам да моју поезију, осим мене, говоре и моје колеге и пријатељи, коју су те песме изговарали у протеклом периоду на различитим манифестацијама. Осим поезије биће још и музике. Рецензије и друге приче о поезији и аутору овога пута ће изостати у видео материјалу, али биће их у пропратном тексту.
Љубодрага Обрадовића и песму ЗА НЕКУ БУДУЋНОСТ
Илија Обрадовић и Јована Обрадовић
Илија Обрадовић
а млада и талентована Јована Обрадовић отпевала је познату народну песму: “Под гором се шетало девојче” уз пратњу Јовице Обрадовића на хармоници.
У наставку чућемо легенду поетског рецитовања Ралета Дамњановића који говори две моје песме ЗЕЛЕНО и МУЗИКА,
Настави са читањем “Уз промоцију књиге Љубодрага Обрадовића “ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ””
НА ЖИЦИ ОКРЕЋЕ СЕ ЗВРЧАК
бескрај и тама
у излогу света осмех
пут до звезда је сладак
до непознатог живот кратак
о животу прича се истина
на жици окреће се зврчак
волим то да гледам
плотуне да слушам далеке
и судар да очекујем
волим и мржњу и зебњу
страх презирем
велики бoрци гину за недела
жена чека човека и смрт
Настави са читањем “НА ЖИЦИ ОКРЕЋЕ СЕ ЗВРЧАК – Љубодраг Обрадовић”
СУТРА ЈЕ НОВИ ДАН
Сунце на истоку излази…
Ја у свет полазим!
И идем,
а пут не знам куд ме води.
Пролазим преко брда и долова,
трња и јаруга,
осмеха и фолова…
Идем, а чека ме туга!
Идем да радим…
Радим да једем, пијем, дишем…
Сокове живота
на сламку да кушам,
да живим!
О мајко, зашто ме роди,
кад живим да бих корачао,
тражећи живота смисао,
а нико га пре мене није нашао?
Живот буја!
Живот, али ЖИВОТ?
Девојке, младе и лепе,
погледе и пољупце нуде…
Љубавна искушења се буде…
Сплавови и музика,
језера и планине,
мора и дубине…
На вест о смрти Академског сликара Милоша Шобајића, прилика је да Вас подсетим на његов боравак у Крушевцу 27.06.2010. године.
Данас се треба сећати и подсећати друге. Ја Вас подсећам како је то било друге године постојања манифестације ТРИПТИХ РАСПЕТО КОСОВО 2010. године.
У Галерији Милића од Мачве у Крушевцу, Цара Лазара 8 и Крушевачком позоришту, 27.06.2010. године, у предвечерје Видовдана, одржан је музичко-поетски триптих РАСПЕТО КОСОВО, посвећен идеји да се се Косово и Метохија очувају у границама Србије. Погледајте детаље…
Академски сликар Милош Шобајић поклања галерији Милића од Мачве своју слику (преузео Љубиша Бата Ђидић – председник савета галерије Милића од Мачве) и обраћа се присутнима пригодном беседом:
Видовдан је дан када најбоље знамо ко смо и одакле смо, али још увек не знамо где идемо.
Тог дана, за Видовдан, једино што сви добро знамо јесте дa смо Срби. За Видовдан исто тако знамо да долазимо од оног кобног Видовдана 1389 године када смо изгубили државу, коју ни до данас још нисмо успоставили и стално се питам да ли је то зато што смо мање способни од осталих европских народа који одавно уживају у благодетима њихових суверенитета, или је наша судбина таква, па да је било који народ живео на овој раскрсници, не би био у стању да створи трајну државу и да се тако заштити од свакојаких агресија
Најзад, за овај дан Видовдана, знамо да још увек не знамо где тачно идемо и то је оно што све нас највише боли и плаши.
Сутра ћемо славити шест стотина двадесет и први Видовдан од оног најболнијег Видовдана којег се увек сећамо и у току тих дугих столећа смо ишли корак напред, па корак назад. Имали смо и неколико сјајних корака напред који су нас грејали у хладним ноћима. Данас смо опет у кораку уназад, немоћни да се супроставимо пре свега нама самима. Ја сам уверен да ћемо наћи снагу да се отргнем о злу које нас дави. Зато свима нама честитам овај Видовдан, дан који нас упозорава и подсећа да требамо да се посветимо озбиљном размишљању шта да урадимо да би најзад знали и где идемо.
Градоначелник Крушевца мр Десимир Павловић поклања Милошу Шобајићу монографију галерије Милића од Мачве
ЛИПА
Под мојим прозором мирише липа…
Том мирису увек се веселим.
Давна је прошлост, маштом кад скитах,
сад оне праве мирисе желим.
Под мојим прозором и године лете…
Прoлeте живот на кобили бесној.
Ови мириси увек ме подсете,
на оно што у животу беше лепо.
Тај филм увек радо гледам…
А лоше у црну рупу склањам.
Зато увек под липу седам,
да опет, као некад сањам.
Мирише липа, мириси маме…
Оно што ми смета, у поноре бацам.
Да само лепота у срцу остане,
у давну прошлост радо се враћам.
Под прозором мирише липа…
У ноћи певају славуји.
И док месец свет сребром обасипа,
опет крв мојим жилама струји.
Под мојим прозором мирише липа…
Срце бије жаром новим.
Увек је лепо маштом кад се скита
и зато тај мирис липе волим.
Мирише липа… И све је лако и лепо,
док олуја кишом не потече.
Веровах некад у мирисе слепо,
сад знам: мириси су тренутак среће.
© Љубодраг Обрадовић
Настави са читањем “Песничка сусретања под липом – ДОН ЖОН КУЛА 19. 6.2020. у 19:00”
У Станојевој кафани у Крушевцу, 11. 6. 2020. године одржано је Хуманитарно вече на коме су добровољним прилозима учесници и гости настојали да помогну Драгиши Миленовићу Гилету. Програм и цело вече је изваредно организовала Даница Димитријевић Петровић. Поред осталих у програму су наступили и песници, чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и то: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Мића Живановић, Драгојло Јовић и Мирко Стојадиновић. Погледајте видео и слике (снимио Салвиша Паунковић) и слике на Фејсбуку (снимио Љубодраг Обрадовић) и осетићете атмосверу вечери.
Мирко Стојадиновић
Драгиша Миленовић Гиле
Настави са читањем “Хуманитарно вече за Гилета – ПоезијаСРБ”
НЕПОЗНАТОЈ…
Једно поподне
били смо заједно.
Историја тог поподнева
је случајна, као и живот
и све што доноси.
Испит… сам у холу…
дим и остало.
Ипак, самоћа је испарила
са димом, кроз отворени прозор,
чим сам спазио трему,
на лицу девојке до мене.
Смешећи се,
почео сам да је тешим,
ја, највећи тремарош.
И заборавио сам све о себи…
И предстојећи испит
и велике планове…
Заборавио сам све,
осим ње.
То поподне,
које је личило на сан,
провели смо заједно.
Можда грешим, али мени је улица
била тако лепа и романтична.
И све куће, сви паркови и сви људи,
све то, што је промицало крај нас,
било је дивно, свеже, величанствено…
Киша је лила.
Ја сам газио
по барама, њу гледао…
А лишће је усред лета
под ноге слетало,
као да је хтело да каже,
да подсети, да слаже,
да је јесен, да ће зима,
да сам сам…
