Добродошли!
ПЕВАЈ САД
Певај сад, о оном што свако зна.
Све пролази, све се мења.
Певај сад, сан је само сан,
стварност је увек сурова.
Певај сад, кад ниси више млад,
о свету својих утопија. Певај ти.
Твоје жеље су прошлост,
сад други прелазе мост.
Други сад, желе да граде свој свет
и мисле то није грех, као и ти некад.
БОГИЊА
Око тебе врти се свет…
Младост, љубав и прилике…
Ти напросто опијаш, сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!
Oко тебе бљешти сјај,
безброј срца слути срећу…
Око тебе лампиони, сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај,
заборавити никад нећу…
Слободно скочи, све кочнице откочи…
Живот је слеп, кад си тако лепа
по сувом док пливаш, у мирисима уживаш,
све скриваш, а смисао откриваш…
Слободно чизмом згази цвет,
који руди за грех,
и осмехом их отерај у очај…
Нека на коленима чекају рај!
Не, немоћ није крај жеља,
на сваком углу, на сваком прсту,
ниче букет пријатеља,
стотину и један,
и свако остаје жедан…
Песнички програм поводом традиционалне ПЕСНИЧКЕ СЛАВЕ – ИКОНА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ одржан је 25.07.2022. године на летњој сцени КПЗ Крушевац у организацији Културног центра Крушевац. У програму су наступили књижевник Милован Ерац, оснивач славе и песници: Вељко Стамболија, Момир Драгићевић, као и песници Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ: Љубодраг Обрадовић, Љиљана Тамбурић, Данијела Јевремовић и Јована Марковић, каја је наступила као млади песник, Немања Петронијевић и Светлана Цеца Станковић. Певала је Јана Милановић из КУД-а Станислав Бинички из Јасике. Програм је осмислио и водио Небојша Лапчевић, а присутне је на почетку програма поздравила Јасмина Милић Бановић, колачар овогодишње славе. Иначе пре самог програма у Цркви Лазарици је пресечен славски колач. Видео је снимио Љубодраг Обрадовић, а слике Градимир Карајовић.
Иконе Пресвете Богородице Тројеручице најпоштованија у српском народу. Према предању икона Тројеручица је исцелила руку Светог Јована Дамаскина који се борио против иконобораца те га дамаски калфа казнио одсецањем руке. Ожалошћен, Свети Јован се молио пред иконом Пресвете Богородице и тада се догодило чудо. Богородица га је исцелила. Из захвалности за учињену милост, Свети Јован је икони Богородице придодао још једну руку. Тако је икона названа Тројеручицом. Прослава празника Чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице одржава се на Хиландару на Светој гори, где се икона и налази. Икона је дуго била чувана у дому Немањића. Када су Турци окупирали Србију, монаси из Студенице су икону везали за једног магарца и пустили га да иде по Божјој вољи. Магаре се, прошавши кроз читаву Србију и Македонију, на крају зауставило код Свете горе. Од тада она се налази у Хиландару.
У организацији Туристичке организације Крушевца и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, дана 17.07.2022. године у Шаренграду одржано је “ШАРЕНГРАДСКО ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ”. У програму за децу и њихове баке, деке, тате и маме наступили су песници Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Миљко Шљивић и његова унука Лена Радмановић, Слађана Бундало, Мирко Стојадиновић, Саша Збиљић, Живојин Манојловић, Љубодраг Обрадовић, Богдан Јефтић, и Данијела Јевремовић, која је и водила програм. Присутне посетиоце Шаренграда у име организатора поздравио је Саша Збиљић, један од иницијатора за ово песничко вече. Фотографије су забележиле Ђурђија Обрадовић и Миљана Миладиновић – ћерка Живојина Манојловића, а видео снимак догађаја Љубодраг Обрадовић. Уживајте!
КАД САМ БИО ДЕТЕ
Кад сам био дете,
желео сам да остарим,
а сад кад ме красе седе,
да сам дете сањарим…
Кад сам био мали,
сањао сам да одрастем,
а сад кад ми младост фали,
за тим данима жалим…
Кад сам био дете,
вукао сам шерпе по путу,
а сад ми прстом прете,
што кравату носим круту…
Зато децо, у одрасле не журите,
ни кад вас на то храбри мајка.
У нове игре, безбрижни јурите,
детињство је заувек бајка!
© Љубодраг Обрадовић
Настави са читањем “ШАРЕНГРАДСКО ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ – ПоезијаСРБ”
Моја песма ЈАБУКЕ И ДУЊЕ објављена је на сајту www.poezijascg.com још 20.08.2005. године, као прва песма на том сајту. После тога објављивана је у различитим верзијама на разним местима, у зборницима, часописима, сајтовима… A увек је била мало дорађена, мало утегнута, другачија, неки би рекли нова верзија, али остала је увек иста песма…
Зато сам одлучио да je у катергорији A – poetski spomenar објавим и подсетим Вас на њу! Позивaм и Вас да и Ваше песме које имају неку историју, заједно са краћим записом о тој историји, објавите на истом месту, то јест у истој категорији.
ЈАБУКЕ И ДУЊЕ
Јабуке и дуње,
на ормару стоје.
Ја и сад чезнем,
у одаје твоје.
Да уз месец до зоре
љубав искримо бајну
и уз игру и развигоре,
тонемо у слатку тајну.
Настави са читањем “ЈАБУКЕ И ДУЊЕ – Љубодраг Обрадовић”
ДЕСИ СЕ ПОНЕКАД
Деси се понекад,
младићу,
да лута,
да је сам,
да му се не живи.
Деси се често.
Такође се деси,
младићу истом…
Да док лута,
док је сам,
док му се не живи…
Да на улици око девет,
спази девојку
наслоњену на киоск
и приђе јој
и упозна је,
рекавши
и ја читам баш те новине.
Да, деси се и то,
истина ређе,
али деси се…
И мени се десило
и ја сам те упознао
и сад сам срећан.
Сећаш ли се ти
тог сусрета нашег?
ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО
Јовану Дашићу
Ново је доба,
све се тако брзо мења!
Зашто и ти пoлeтео не би?
Тај рулет, црно или црвено,
окреће се и у теби.
Срце своје, зато осети.
Ту искру за животом новим, запали!
Нек брод са роботима, одлети
у свој виртуелни свет мали.
Погледај у душу,
шта то, ти, стварно желиш?
Да ли вечно лутање у магли,
или да те љубав развесели?
Ошишај се зато на нулу
и зажмури…
Живот ти из дана у дан
неосетно цури.
Обриј главу,
снове потисни.
Урежи крст на чело
и слободно врисни!
Нек урлик заледи васиону,
нек пукне зора.
Ти ниси још на том броду,
али укрцати се мораш.
Обуј чизме црне,
обуци кожно одело
и кад ти срце утрне,
гас стисни смело.
Harley Davidson Cosmic Starship
нек се пропне,
провалије нек избледе.
Судбину кроте они,
који своје срце следе.
Окрени се око себе:
Са сновима пустим
живот ти у тачку измиче.
Зато смело у будућност крени…
Спокој кад жудиш,
друго те и не дотиче.
Настави са читањем “ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО – Љубодраг Обрадовић”
ВРЕЛО СВЕТОГ ЈОВАНА
скривен од зла
у гори Мојсињској
одувек блиста
и доноси спокој
за уморне хлад
за жедне искуство
души вечну младост
телу ново чувство
све воду некуда теку
мисао срце леди
а онда истекне у реку
која копрену избледи
иза гора лелуја Морава
кривинама мир да разлије
немире заувек успава
и прошлост оку открије
осмеси посребрили шуму
слобода изгледима млади
и пратећи звезду свету
усијане откровењем хлади
скривен од зла
у гори Мојсињској
заувек блиста
и доноси спокоj
© Љубодраг Обрадовић
Настави са читањем “ВРЕЛО СВЕТОГ ЈОВАНА – Љубодраг Обрадовић”
ШТА ТРАЖИ МРАВ
Шта тражи мрав
док кроз камење кривуда?
Шта снева шева,
заденута у небу?
Шта хоће од себе,
сви што
живе, дишу,
на овој земљи?
Где је ту циљ, смисао?
Невине и глупе мисли,
луду главу муче.
Нема нама мира.
Ми, већ покисли,
чекамо кишу да нас дотуче.
Ми, прозебли и голи,
за живот неспремни,
стојимо на сабласној
стени живота.
Љубодраг Обрадовић
САН…
Ишао сам на Мораву,
одсјај тражио у поноћ…
Мислио, постаћу талас,
обићи ћу мора и свет.
Стајао сам дуго на обали,
плашиле ме ноћне птице,
ветар је певао своје песме,
које разуму мудри и време,
ветар је лутао светом.
Испод мојих ногу
текла је вода,
промицале су рибе
и ситни песак.
Поред мене стварност
се смејала,
у телу мук и надање,
у машти сан.
Сан о Морави,
Морави која пева…
Сан о обали,
обали која крије
моје тајне, моју љубав,
сан о срећи,
срећи која ме напустила,
сан о…
Идем и сад на Мораву.
Одсјај задњи је догорео.
Постао сам талас равнодушности,
не лутам ни по идеалима.
Стојим и сад на обали дуго.
Не плаше ме ни сове,
ни било шта друго,
чак ни ветар
фијуцима својим.
И гледам ту воду,
слушам то
стругање таласа,
који односе мој сан,
сан о…
