Моја песма ЈАБУКЕ И ДУЊЕ објављена је на сајту www.poezijascg.com још 20.08.2005. године, као прва песма на том сајту. После тога објављивана је у различитим верзијама на разним местима, у зборницима, часописима, сајтовима… A увек је била мало дорађена, мало утегнута, другачија, неки би рекли нова верзија, али остала је увек иста песма…
Зато сам одлучио да je у катергорији A – poetski spomenar објавим и подсетим Вас на њу! Позивaм и Вас да и Ваше песме које имају неку историју, заједно са краћим записом о тој историји, објавите на истом месту, то јест у истој категорији.
ЈАБУКЕ И ДУЊЕ
Јабуке и дуње,
на ормару стоје.
Ја и сад чезнем,
у одаје твоје.
Да уз месец до зоре
љубав искримо бајну
и уз игру и развигоре,
тонемо у слатку тајну.
Да опије ме светлост блага,
док игром тела и ватром у ставу
онако нежна и нага,
све снове рушиш ми у јаву.
Да страст и жудња,
у љубавни нас вртлог узнесу.
И заискри осмех наш,
кад нас грч и срећа понесу.
Твоја лепота и моја чежња…
И лепа успомена се измами.
Лутали смо некад пејзажима тела,
сад лутамо кроз живот сами.
Јабуке и дуње,
на ормару нек одстоје.
Само да опет смем,
у лагуне твоје!
© Љубодраг Обрадовић