Категорија: Ljubodrag Obradović

Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 20


Преузмите и Часопис за поезију – ПоезијаРСБ број 20. у пдф-у на линку:
Download

Поштовани песници и посетиоци сајта,

Ускоро ћемо одштампати јубиларни Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 20. До тада погледајте како изгледају корице новог часописа. Аутор обе слике на корицама је Првослав Пендић – песник и сликар из Крушевца. Преузмите и Часопис за поезију – ПоезијаРСБ број 20. у пдф-у како би сте могли да погледате своје радове и обавестите ме до 25. 6. 2023 године на мејл: poezijasrb@poezija.rs ако уочите неке лекторске грешке или погрешне податке везане за Ваше радове.
Настави са читањем “Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 20”

ВЕЧЕ РОДОЉУБИВЕ ПОЕЗИЈЕ под називом ВЕРУЈ У СЛОБОДУ у Крушевцу

У просторијама СПС-а у Крушевцу, Обилићева 30, одржаће се 23.06.2023. године у 18-00 часова ВЕЧЕ РОДОЉУБИВЕ ПОЕЗИЈЕ под називом ВЕРУЈ У СЛОБОДУ, посвећено борби за слободу Срба на Косову и Метохији. Програм ће организовати Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ у сарадњи са СПС-ом Крушевац. Програм ће водити Данијела Јевремовић. У програму планирамо да учествују песници чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и њихови чланови из Ћићевца и Бруса. Присутне ће поздравити и Синиша Максимовић, председник ГО СПС Крушевац. За музички тренутак биће задужени Љубиша Боровац и Дејан Живковић.

 

ВЕРУЈ

Веруј у боље дане
и кад сунца нема,
кад магле
долинама шетају.

Веруј и кад те погледима прже,
мислећи да те греју.
Веруј да нове наде изгревају
и топлина из снова ниче.

ВЕЧЕ РОДОЉУБИВЕ ПОЕЗИЈЕ под називом ВЕРУЈ У СЛОБОДУ у Ћићевцу

У просторијама СПС-а у Ћићевцу, 10.6.2023. године одржано је ВЕЧЕ РОДОЉУБИВЕ ПОЕЗИЈЕ под називом ВЕРУЈ У СЛОБОДУ, посвећено борби за слободу Срба на Косову и Метохији. Програм је организовао и водио Боривоје Бора Видојковић, члан Удружења песника Србије  – ПоезијаСРБ у сарадњи са овим удружењем и СПС-ом Ћићевац. У програму су учествовали чланови Удружења песника Србије  – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Љубодраг Обрадовић, Данијела Јевремовић, Аријана Хинић, Мирослав Мирко Стојадиновић, Милан Марковић Лака, Боривоје Бора Видојковић, Бранко Ћировић Ћиро, Мирослав Кркић, као и сарадници и пријатељи овог удружења из Крушевца Вељко Стамболија и  Љубиша Шапоњић. Данијела Јевремовић је прочитала једну песму Градимира Карајовића, члана извршног  одбора ПоезијеСРБ који због болести био спречен да присуствује овом митингу поезије.  Своју поезију говорили су и Миодраг Глигоријевић Миган из Параћина, Томислав Симић Калпачки из Крушевца, као и Хране Милојковић и Љубишљ Вељковић из Соке Бање. Присутне је поздравио и Горан Мацић, председник  СПС Ћићевац,  а завршну беседу одржао је академик др Раде Биочанин из Крушевца. Били су приситни и Синиша Максимовић и Горан Ћирић из СПС-а Крушевац. За Музички тренутак били су задужени Љубиша Боровац и Дејан Живковић, који су одабрали одличан репертоар.

ПРОВИНЦИЈАЛАЦ – Љубодраг Обрадовић

 


ПРОВИНЦИЈАЛАЦ

Устајеш рано и на рад полазиш,
своје снове још исањао ниси.
Стари комплекс жилама ти пролази,
из забите провинције ти си.

Ти увек сумњаш у себе,
као да си за пропаст света.
Јутрос ти опет срце зебе,
зашто сумњом свима сметаш.

Пишући песме пуне чежње,
откуд идеја да нешто ствараш.
Ти си ту само жито да жњеш,
и елиту сујетом не умараш.

Та, они стварају све што вреди,
јер само њима небо се смеши.
Знаш, гледањем бара се не цеди
и ништа сумњом неће да се реши.

У њиховом животу, незван си гост,
пролазник ког су случајно срели.
Зато одмах смело пређи мост,
који те од завичаја дели.

Устани сад и храбро пођи на рад
иако снове досањао ниси.
И нека ти срце заувек зна,
из забите провинције ти си.

Настави са читањем “ПРОВИНЦИЈАЛАЦ – Љубодраг Обрадовић”

ПоезијаСРБ у Геронтолошком центру Крушевац


Чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, су 19. 5.2023. године у Геронтолошком центру Крушевац извели поетско-музички програм за најстарије суграђане. Наступили су песници: Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић, Данијела Јевремовић и Миљко Шљивић и казивањем своје поезије и ове године подржали  установу Геронтолошки центар Крушевац у реалазицији пригодног програма за најстарије суграђане. Своју поезију говорио је и Рилак Милош, корисник услуга Геронтолошког центра Крушевац. Програм је осмислила и водила заменица председника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, Светлана Ђурђевић.


УВЕК САМ

Увек сам,
низ улицу корачаш.
Свет те одбаца.
Чувари права на истину,
све виде.

Настави са читањем “ПоезијаСРБ у Геронтолошком центру Крушевац”

УВЕК САМ – Љубодраг Обрадовић



УВЕК САМ

Увек сам,
низ улицу корачаш.
Свет те одбаца.
Чувари права на истину,
све виде.

Увек сам,
пратиш сазвежђа.
Мрави се рада не стиде.
Људи својим путем жмуре.
Бледи на западу нада.

Настави са читањем “УВЕК САМ – Љубодраг Обрадовић”

НЕМОЋ – Љубодраг Обрадовић


НЕМОЋ

Волео си многе ствари,
сад ништа не волиш.
Из дана у дан стариш,
из дана у дан постајеш све гори.

Немоћ полако те стеже,
страх душу обузима.
Знаш: многима је теже,
али то срцу не узимаш.

Свако данас мисли само о себи,
солидарност је тек проста ода.
Ни ти друкчији био не би,
Зашто бити издајник свог рода?

Настави са читањем “НЕМОЋ – Љубодраг Обрадовић”

AU DÉBUT ET À LA FIN – Ljubodrag Obradovic

AU DÉBUT ET À LA FIN

Tant au début qu’à la fin,
nous avons toujours été portés par les rêves,
bien que vers l’oubli et l’infini,
notre navire navigue inexorablement.

Le passé ne nous touche pas,
notre passé dérange quelqu’un.
Le navire s’éloigne maintenant
et emporte tous les trésors du monde.

Ma chérie sur ce bateau, elle
ne pense pas, elle est si heureuse.
Il écoute son ami ravi,
l’avenir s’annonce beaucoup plus beau.
Настави са читањем “AU DÉBUT ET À LA FIN – Ljubodrag Obradovic”

СЛАВУЈ – Љубодраг Обрадовић


СЛАВУЈ

Лежиш будан у кревету,
славуј у ноћи пева.
Сан је у далеком свету,
идеала више нема.

Тело уморно дрхти,
заборав напада мозак,
нема ни дашка младости,
живот је постао грозан!
Настави са читањем “СЛАВУЈ – Љубодраг Обрадовић”

СЛАВУЈИ – Љубодраг Обрадовић


СЛАВУЈИ

Око мене певају славуји,
ту до мене глог цвета.
Свуд око мене пролеће струји,
а у души ромиња  сета.

Корачам споро,
а сунце ми прича
да од скоро,
новог имаш младића.

Застанем, погледам небо
и све ми се чини
да ти је са њим лепо,
ноћу, на месечини.

Погледам траву,
ветар осетим.
Богме, изгубићу главу,
или ћу да се осветим.

Планове грозне почнем да кујем,
у заносе чудне да падам.
А пролеће ме оплакује,
“та чему ти можеш да се надаш”?

Окренем се, бежим,
а славуј  ме песмом прати.
Она сад са другим лежи,
а ти ту патиш!

Она сад другом тепа
и нуди своје чари.
Она није више твоја степа,
њом сада други крстари.
Настави са читањем “СЛАВУЈИ – Љубодраг Обрадовић”