Категорија: Bratislav Bogdanović

ВЕРА, ЉУБАВ, НАДА…

Шта је живот без љубави
до туга што гуши и дави
Шта је љубав без наде
до самоћа што ми те краде
Шта је нада без вере
до чекање без мере
Јер љубав је срећа
оно што те кроз живот сећа
Јер нада је жеља
од сна већа, од облака беља
А моја вера
само је пут, што ме
ка теби тера…

Братислав Богдановић

ПОЉУБАЦ…

Могу ли добити пољубац један
онако нежан, љубави вредан
помало стидљив, помало чедан
јер пољубац никад није бедан
кад срце због њега брже куца
и кад од уздаха блуза пуца
па зашто га онда не би дала
захвалан би био на њему мала
ако даш један размисли о два
јер нисам нескроман ја
да тражим пољубаца пет
кад већ сутра љубићемо се опет…

Братислав Богдановић

ЛАКУ НОЋ…

Лаку ноћ птицо бела
ма где ноћас одлетела
у сновима мене срела
моја крила пожелела,
Лаку ноћ лепи цвете
ма ком сада да миришеш
нек ти мисли мени лете
као да крај мене дишеш,
Лаку ноћ срце моје
ма где ноћас ти да бијеш
успомена нек те греје
док ти друго гнездо вијеш,
Лаку ноћ и задње збогом
нека тама све обрише
све сто желех беше стобом
али тога нема, нема више…

Братислав Богдановић

МАГЛА…

Ту на мисли моје
и на живот цео
спустила се магла
неки тамни вео
по сећању лутам
твоје лице тражим
а оно ми бледи
и од мене бежи
Ту на моје срце
којим сам волео
спустила се туга,
горак венац сплео
да је камен било
не би заболело
али срце живо
волети је хтело
Ту на очи моје
што гледаше за те
роса суза паде
остале ми пусте
сада и не видим
од те магле густе
као слеп ходам,
јер те душа исте
Што у магли живим
своје снове кривим
превари ме горко
моја жеља дивна
те проклињем судбу
што је на ме кивна
куд ми сунце узе
тамну маглу спусти…

Братислав Богдановић

ОКАМЕЊЕНО СРЦЕ…

У твојим очима
радост и тугу сам срео
заволех те,
а да нисам знао,
да нисам смео
У твом осмеху
своје сам снове угледао,
са њима ти душу дао
па сломљен у понор пао
Са твојих усана
отров и мед сам пио
на корак од среће сузе сам лио
само да бих стобом био
У твојим недрима
своје сам руке крио
над тобом ко сена бдио
на твојим бедрима
најлепши сан уснио
Ал у твојој души
не нађох ништа
ту крај мог губилишта
окамењено срце ти стоји
љубави лажне и не броји
страшћу, болом и сновима
оно се храни, да воли не уме
већ љубав сваку
само сахрани…

Братислав Богдановић

БДЕЊЕ…

У усуду судбине,
у свету тишине
тамо, где је царство тмине,
моја љубав спава.
Сузом окупана,
мојом руком закопана.
У бездану горчине
жеља што не мине,
срце моје цепа,
док ти мртвој тепа
У бескрају таме
моја душа лута
Ту на гробљу снова
наше снове тражи
Свака успомена
сад је само сена
вихором живота
о хриди разбијена
Споменици сада
другови су моји,
сваки од њих
као болан сведок стоји
да у мени живот
више не постоји.
Утвара сам само
што у трансу хода,
док од чежње сломљен
на твом гробу бдим…

Братислав Богдановић

ЉУБАВ ИЗ ПЕПЕЛА…

Не будите ме овог јутра
не желим без ње сутра
нек стане зора што свиће
јер празно је моје биће
Не зовите ме да устанем
јер ја умирем
хладим се и нестајем
да постојим престајем
Не плачите замном
туге ваше нисам вредан
кад љубави остах жедан
пустите нек сагорим
у пепео се претворим
и из пепела је волим…

Братислав Богдановић

САЊАО САМ…

Сањао сам
како одлазиш
на крилима ноћи
у шапату ветра
бледиш и нестајеш
као трачак светла
Сањао сам
да крај мене ниси
да те нема
и да не знам где си
да у мени
увенула ти си
Сањао сам
без тебе да се будим
у јутру без сунца
у зори без росе
у постељи празној
без твоје косе
Сањао сам
како те губим
трагове твоје
како љубим
у сну без тебе
себи да судим
Сањао сам
и умро у сну
јер чему живот
кад ти ниси ту…

Братислав Богдановић

ШАПАТ…

Када бих ти
шапатом могао рећи
шта у сновима
својим сањам
испричати причу
о нашој срећи
како спокојан
крај тебе спавам,
Речи моје
текле би саме
ко песма нека
усред таме
и док ти очи
у мраку сјаје
опијена слушала би шапат
што не престаје,
А када умор
очи ми склопи
ти сан и шапат
пољупцем стопи
док глас што шапће
замире на уснама твојим…

Братислав Богдановић