Добродошли!
ЉУБАВНИ ЈАДИ… Опрости ми мили свете што сам мали, што сам дете па не схватам лепи цвете зашто пчеле на те лете и што не знам шта се збива младост моја том је крива Док ме својим оком гледи зној са мене већ се цеди чудно мени нешто ту је срце бије, одјекује кад ми … Настави са читањем “ЉУБАВНИ ЈАДИ…”
ЉУБАВНИ ЈАДИ…
Опрости ми мили свете
што сам мали, што сам дете
па не схватам лепи цвете
зашто пчеле на те лете
и што не знам шта се збива
младост моја том је крива
Док ме својим оком гледи
зној са мене већ се цеди
чудно мени нешто ту је
срце бије, одјекује
кад ми приђе ја се губим
баш ми дође да је љубим
Па руменим, па црвеним
још сам млад да се женим
ал ми просто недостаје
као да ми снагу даје
док лепрша, док жубори
тело моје ко да гори..
Братислав Богдановић
БИВШОЈ ЉУБАВИ… Хиљаду се снова скупило у мени свих хиљаду поклонићу теби јер ни један постојао не би да те немам дубоко у себи Океан се жеља прелио у мени свака од њих твоје име носи поникле су оне у тој дивној коси па сад њима ходе кораци ти боси Безброј је чежњи прохулало у … Настави са читањем “БИВШОЈ ЉУБАВИ… – Братислав Богдановић”
БИВШОЈ ЉУБАВИ…
Хиљаду се снова
скупило у мени
свих хиљаду
поклонићу теби
јер ни један
постојао не би
да те немам
дубоко у себи
Океан се жеља
прелио у мени
свака од њих
твоје име носи
поникле су оне
у тој дивној коси
па сад њима ходе
кораци ти боси
Безброј је чежњи
прохулало у мени
посвећене беху
твојој драгој сени
сад су само сета
у једној успомени
што сећају на љубав
ка вољеној жени
Пустио бих снове
да их ветар носи
оставио жеље
да вену у коси
ал ме чежњом муче
ти кораци боси
и то што те волех,
а сад не знам ко си…
Братислав Богдановић
ЧЕКАМ ТЕ ЈОШ УВЕК… Да ли знаш да још увек те чекам кад јутром очи отворим и у стрепњу се претворим јер све моје зоре постале су море од када ти ниси ту Да ли знаш да још у себи те чувам од свих заборава и ноћних кошмара да у животу држи ме сећање само … Настави са читањем “ЧЕКАМ ТЕ ЈОШ УВЕК…”
ЧЕКАМ ТЕ ЈОШ УВЕК…
Да ли знаш
да још увек те чекам
кад јутром очи отворим
и у стрепњу се претворим
јер све моје зоре
постале су море
од када ти ниси ту
Да ли знаш
да још у себи те чувам
од свих заборава
и ноћних кошмара
да у животу држи ме
сећање само што сан ми
твојим ликом прошара
Да ли знаш
да још увек плачем
свакога дана
када се сетим
да кад ти си пала
и ја сам престао да летим
О да ли знаш
или ја то само још увек желим
у животу да те сачувам
и са смрћу не делим…
…Не питај више
да ли знам и осећам
јер ако знам и осећам
онда желим да полетиш
и наставиш да живиш,
А ако не знам и не осећам
онда ни важно није,
јер живот је такав
па ни њега ни себе
немој да кривиш…
Братислав Богдановић
КАД ЉУБАВ ОСТАРИ… Знам мислиш, ниси што си била да ти кожа није тако нежна и мила нити коса више као фина свила време ти је исписало бору неку и очи лакше пусте сузе да теку Али душа твоја остала је иста помало снена и невино чиста и срце што ти у грудима бије још … Настави са читањем “КАД ЉУБАВ ОСТАРИ…”
КАД ЉУБАВ ОСТАРИ…
Знам мислиш, ниси што си била
да ти кожа није тако нежна и мила
нити коса више као фина свила
време ти је исписало бору неку
и очи лакше пусте сузе да теку
Али душа твоја остала је иста
помало снена и невино чиста
и срце што ти у грудима бије
још је ту променило се није
Зато не тугуј моја драга
године на свакоме оставе трага
оно што се променити не може
није коса нити набори коже
већ љубав што ка теби пламти
да те волим молим те упамти…
Братислав Богдановић
СТРАЖАР СНОВА… Сутон је са брега однео дан са звездом првом ти послао сан месец би крадом да те љуби ја твој стражар не дам да те буди приђе ли ближе мач ће да суди Ноћ дуга као твоја коса на образима ти јутарња роса од зиме зебу стопала боса, верни стражар дахом их греје … Настави са читањем “СТРАЖАР СНОВА…”
СТРАЖАР СНОВА…
Сутон је са брега однео дан
са звездом првом ти послао сан
месец би крадом да те љуби
ја твој стражар не дам да те буди
приђе ли ближе мач ће да суди
Ноћ дуга као твоја коса
на образима ти јутарња роса
од зиме зебу стопала боса,
верни стражар дахом их греје
ватрене пољупце по њима сеје
брижно се питајући сунце где је
Јутро је светлом убило таму
тебе самном оставило саму
и како се сан буђењу ближи
ја за њега више не бојим
док заљубљен крај тебе
на мртвој стражи стојим….
Братислав Богдановић
ПУСТИТЕ МЕ… Хеј ти ветре шта се прсиш зато што јој косу мрсиш шта се силиш док је ломиш када не знаш да је волиш Хеј ти ноћи шта је дираш тамом хоћеш њој да свираш ти што се са светлом губиш кад не умеш да је љубиш Хеј ти сунце што је грејеш и … Настави са читањем “ПУСТИТЕ МЕ…”
ПУСТИТЕ МЕ…
Хеј ти ветре шта се прсиш
зато што јој косу мрсиш
шта се силиш док је ломиш
када не знаш да је волиш
Хеј ти ноћи шта је дираш
тамом хоћеш њој да свираш
ти што се са светлом губиш
кад не умеш да је љубиш
Хеј ти сунце што је грејеш
и у очи јој пламен сејеш
залуд својом ватром пржиш
кад не можеш да је држиш
Пустите ме да је волим
да је својом жељом ломим
да је љубим док је дирам
срцем својим песме свирам
дахом својим да је пржим
у наручју док је држим
својим телом да је грејем
и пољупце по њој сејем…
Братислав Богдановић
ИДИ… Иди заборави на тугу јер зашто би тужна била можда смо могли дохватити дугу ал теби она не беше мила Иди заборави на срећу јер срећу самном ниси хтела у одласку запали свећу души мојој што је за те свела Иди моје сузе ти не бриши јер сузе моје не вреде ништа то су … Настави са читањем “ИДИ…”
ИДИ…
Иди заборави на тугу
јер зашто би тужна била
можда смо могли дохватити дугу
ал теби она не беше мила
Иди заборави на срећу
јер срећу самном ниси хтела
у одласку запали свећу
души мојој што је за те свела
Иди моје сузе ти не бриши
јер сузе моје не вреде ништа
то су само капи у болној киши
што тихо пада на путу до губилишта
Иди и опрости ми што сам те волео
крив сам признајем зато ми суди
али не куни што сам те срео
јер срце ово за тобом још увек жуди…
Братислав Богдановић
СУЗЕ… Плачите очи моје спустите топлу кишу залите острво туге на ком успомене дишу Плачите очи моје сперите душу сетну однесите мисли болне и чежњу голему на ветру Плачите очи моје за љубав што почива сахраните жељу ову што у мени још је жива Плачите очи моје сузе ви не жалте ту на гробу овом … Настави са читањем “СУЗЕ…”
СУЗЕ…
Плачите очи моје
спустите топлу кишу
залите острво туге
на ком успомене дишу
Плачите очи моје
сперите душу сетну
однесите мисли болне
и чежњу голему на ветру
Плачите очи моје
за љубав што почива
сахраните жељу ову
што у мени још је жива
Плачите очи моје
сузе ви не жалте
ту на гробу овом
где ми снови леже…
Братислав Богдановић
НЕБО… Теби господару висине што плавентне носиш ширине што бескрајне скриваш даљине што облацима заповедаш што о свемиру приповедаш у стих стављам име Теби што звезде ноћу грлиш што сунцу у наручје хрлиш што кишу и зиму доносиш што пахуље с ветром проносиш што таласима и мору пркосиш Теби пишем ове риме јер ти си … Настави са читањем “НЕБО…”
НЕБО…
Теби господару висине
што плавентне носиш ширине
што бескрајне скриваш даљине
што облацима заповедаш
што о свемиру приповедаш
у стих стављам име
Теби што звезде ноћу грлиш
што сунцу у наручје хрлиш
што кишу и зиму доносиш
што пахуље с ветром проносиш
што таласима и мору пркосиш
Теби пишем ове риме
јер ти си мој ров и покров
моја граница и оков
плава црта у оку мом
моја стварност и будући дом…
Братислав Богдановић
ПЕСНИК… Данас сам написао песму помало тужну, помало сетну у њој ти коса лепрша на ветру и видех те опет сретну Знам да то су стихови само мој бајни цвете, предивна дамо али ја сам у сновима још увек тамо на месту за које само ми знамо И можда ја тугу кроз строфе лечим ал … Настави са читањем “ПЕСНИК…”
ПЕСНИК…
Данас сам написао песму
помало тужну, помало сетну
у њој ти коса лепрша на ветру
и видех те опет сретну
Знам да то су стихови само
мој бајни цвете, предивна дамо
али ја сам у сновима још увек тамо
на месту за које само ми знамо
И можда ја тугу кроз строфе лечим
ал волим те и то немогу да спречим
од мене то је нешто много јаче,
јер души не можеш забранити да плаче
нити срцу што због љубави издише
да о свом болу песме пише…
Братислав Богдановић