БУЂЕЊЕ… па једна за буђење

БУЂЕЊЕ… Док гледам те снену и босу сретан што мрсих ти косу са усана твојих покупих росу радост ми обузима груди љубав ко сведок нека ми суди да волећу те живот цео ове ноћи теби сам се заклео Отвараш очи поглед ти мио лепа си ко сан што сам снио ти снови дивни посташе јава … Настави са читањем “БУЂЕЊЕ… па једна за буђење”

БУЂЕЊЕ…

Док гледам те снену и босу
сретан што мрсих ти косу
са усана твојих покупих росу
радост ми обузима груди
љубав ко сведок нека ми суди
да волећу те живот цео
ове ноћи теби сам се заклео
Отвараш очи поглед ти мио
лепа си ко сан што сам снио
ти снови дивни посташе јава
у грудима мојим где ти душа спава
Не плаши ме више време што тече
уз љубав такву старост не пече
кад године прођу препуне среће
схватиш да проживео си оно највеће
Снивај ми мила не отварај очи
нек јутро не покида траг ноћи
и шум корака твојих
што жељно чеках када ће ми доћи…

Братислав Богдановић

СЕНА…једна што боли

СЕНА … Осећам како те заборав једе како нестајеш ко јутарњи сан сећања на твој лик у мени бледе, а мислио сам да без тебе нећу преживети дан Често из сна ме пробуди твоја сена на трен оживиш, па нестанеш спусти се мрена ко дух што кроз мене крене гориш ми вене тад уплашим се … Настави са читањем “СЕНА…једна што боли”

СЕНА …

Осећам како те заборав једе
како нестајеш ко јутарњи сан
сећања на твој лик у мени бледе,
а мислио сам да без тебе нећу преживети дан

Често из сна ме пробуди твоја сена
на трен оживиш, па нестанеш спусти се мрена
ко дух што кроз мене крене гориш ми вене
тад уплашим се да умрећу са нестанком твоје сене

Срце ми лупа да боли не престаје
убија га сећање што бледи и нестаје
жеља ме гони да те нађем и видим
ал страх да ме неволиш не да да се постидим

Сломљен у патњи бришем твој лик,
а ништа не вреди осећам да си уз мене тик
иди авети бежи од мене,
не бојим се што ми душа вене
плаши ме само како ћу живети без твоје сене…

Братислав Богдановић

ТИ…једна чежњива

ТИ… Ти што по мојим сновима ходиш што ме опијаш и ко слепог водиш застани мало поглед окрени мало пажње посвети твојој сени Ти чије име у бунилу спомињем што незнаш ко сам док сузе лијем не питај ме зашто клечим док плачем шта ме то боли па од туге скачем Ти због које умирем … Настави са читањем “ТИ…једна чежњива”

ТИ…

Ти што по мојим сновима ходиш
што ме опијаш и ко слепог водиш
застани мало поглед окрени
мало пажње посвети твојој сени
Ти чије име у бунилу спомињем
што незнаш ко сам док сузе лијем
не питај ме зашто клечим док плачем
шта ме то боли па од туге скачем
Ти због које умирем и живим
што волети не знаш ја те не кривим
пружи ми руку на земљу се спусти
оствари ми жељу и тај санак пусти…

Братислав Богдановић

САХРАЊЕНИ СНОВИ… једна за снове

САХРАЊЕНИ СНОВИ… У бескрају моје душе тражим гробље да сахраним наше снове на споменику уклесаћу име твоје нек га носи пошто уби срце моје У сутону мог живота својом руком закопаћу сваку жељу што сам снио сузе и крв што сам лио да би тебе освојио А ти срећо само баци један грумен земље ове … Настави са читањем “САХРАЊЕНИ СНОВИ… једна за снове”

САХРАЊЕНИ СНОВИ…

У бескрају моје душе
тражим гробље да сахраним
наше снове
на споменику уклесаћу
име твоје нек га носи
пошто уби срце моје
У сутону мог живота
својом руком закопаћу
сваку жељу што сам снио
сузе и крв што сам лио
да би тебе освојио
А ти срећо само баци
један грумен земље ове
на све жеље на све снове
и на мртво тело моје…

Братислав Богдановић

БЕСМРТНА ЉУБАВ… једна за љубав вечиту

БЕСМРТНА ЉУБАВ… Гледам те док пролазиш крај мене опчињен тобом из груди уздах ми крене препознах одмах твоју лепоту осећам волео сам те и у прошлом животу Твој корак лак и мирис косе подижу ме некуд у облак носе жеља се буди вртоглаво расте сад знам ниси само плод маште Приђи ми ближе да осетим … Настави са читањем “БЕСМРТНА ЉУБАВ… једна за љубав вечиту”

БЕСМРТНА ЉУБАВ…

Гледам те док пролазиш крај мене
опчињен тобом из груди уздах ми крене
препознах одмах твоју лепоту
осећам волео сам те и у прошлом животу

Твој корак лак и мирис косе
подижу ме некуд у облак носе
жеља се буди вртоглаво расте
сад знам ниси само плод маште

Приђи ми ближе да осетим дах
подилази ме језа, хвата ме страх
из сна си сишла постала јава
чежња ме гони љубави права

Видиш ме, очи ти ко бисер сјаје
тело ти се ломи и оно ме препознаје
руку ми дајеш, а она ме пече
опет заједно, време више не тече…

Братислав Богдановић

ТЕОДОРА…једна другарска

ТЕОДОРА… Моја другарица Теодора у машти ми је гусар Црног мора и док сабљу она носи ветар спава у њеној коси Бркове страшне она нема ал пет морнара среди без проблема ничег се она на мору не боји за другарство бориће се док постоји Заједно битке ми смо биле никада једна другу нисмо оставиле чудовишта … Настави са читањем “ТЕОДОРА…једна другарска”

ТЕОДОРА…

Моја другарица Теодора
у машти ми је гусар Црног мора
и док сабљу она носи
ветар спава у њеној коси
Бркове страшне она нема
ал пет морнара среди без проблема
ничег се она на мору не боји
за другарство бориће се док постоји
Заједно битке ми смо биле
никада једна другу нисмо оставиле
чудовишта мрка разна
пред нама постају врло мазна
А кад из маште пробудим ја се
Теодорини осмеси живот ми красе
када ми оловку позајми радо
схватим другарство је највеће благо
Заједно ми смо у машти и на јави
и док се свашта мота по нашој глави
ја знам Теодора је мој друг прави…

Братислав Богдановић

ЖЕЉА ЗА ЊОМ… једна за тугу

ЖЕЉА ЗА ЊОМ… На твом гробу ко утвара стојим полако нестајем, више не постојим стобом у њему све је што сам ти дао са смрћу твојом и ја сам пао По земљи сад хода сенка без душе сећања на љубав ко смрт ме гуше живот без тебе што сада живим казна је најгора па бога … Настави са читањем “ЖЕЉА ЗА ЊОМ… једна за тугу”

ЖЕЉА ЗА ЊОМ…

На твом гробу ко утвара стојим
полако нестајем, више не постојим
стобом у њему све је што сам ти дао
са смрћу твојом и ја сам пао
По земљи сад хода сенка без душе
сећања на љубав ко смрт ме гуше
живот без тебе што сада живим
казна је најгора па бога кривим
Из гроба да устанеш ја те позивам
ил ме у њега прими да уз те снивам
разгрћем земљу што те притиска
небо се ори од болног ми вриска
Ето је иде, све ми је ближе
спокој ме хвата, мир сустиже
на спомен мртва клону ми глава
на лицу јој осмех, сад стобом спава. ..

Братислав Богдановић

ЛЕТО… једна за децу

ЛЕТО… Ништа више није свето пролеће цветно убило лето врелина нека спржила траву по асвалту идем ко да газим лаву Од силне муке морам да бућнем да расхладим тело и главом мућнем из воде све већ боље изгледа лето је бре дај сладоледа У хладовину дебелу стално бежим раскомотила сам се па више не режим … Настави са читањем “ЛЕТО… једна за децу”

ЛЕТО…

Ништа више није свето
пролеће цветно убило лето
врелина нека спржила траву
по асвалту идем ко да газим лаву

Од силне муке морам да бућнем
да расхладим тело и главом мућнем
из воде све већ боље изгледа
лето је бре дај сладоледа

У хладовину дебелу стално бежим
раскомотила сам се па више не режим
сунце ово почиње да прија
препланула кожа лепше ми сија

Распуст пролази, брзо ми тече
у стаху бројим свако вече
ближи се школа и јади нови
ко ће силно градиво да понови

Бежи бре лето доста је било
у школу да пођем мени је мило
пусти нек јесен нова дође
не желим да у сунчању живот ми прође…

Братислав Богдановић.

ГДЕ ДА НАЂЕМ… једна за љубав

Где да нађем речи да опишем тебе да у песму ставим све што одвећ јеси очи, усне, косу због којих ми зебе ово срце лудо што му се ти здеси Где да нађем боје, да небо обојим твојим слатким ликом у слику га претворим и у груди ставим да га собом носим са све душом … Настави са читањем “ГДЕ ДА НАЂЕМ… једна за љубав”

Где да нађем речи

да опишем тебе

да у песму ставим

све што одвећ јеси

очи, усне, косу

због којих ми зебе

ово срце лудо

што му се ти здеси

Где да нађем боје,

да небо обојим

твојим слатким ликом

у слику га претворим

и у груди ставим

да га собом носим

са све душом твојом

и ногама босим

Где да цвеће нађем,

да ти га поклоним

што на тебе

сјутром замирише

да га дишем

док те жарко волим

сваким даном

све више и више…

 

Братислав Богдановић