МАГЛА…

МАГЛА…

Ту на мисли моје
и на живот цео
спустила се магла
неки тамни вео
по сећању лутам
твоје лице тражим
а оно ми бледи
и од мене бежи
Ту на моје срце
којим сам волео
спустила се туга,
горак венац сплео
да је камен било
не би заболело
али срце живо
волети је хтело
Ту на очи моје
што гледаше за те
роса суза паде
остале ми пусте
сада и не видим
од те магле густе
као слеп ходам,
јер те душа исте
Што у магли живим
своје снове кривим
превари ме горко
моја жеља дивна
те проклињем судбу
што је на ме кивна
куд ми сунце узе
тамну маглу спусти…

Братислав Богдановић