ОКАМЕЊЕНО СРЦЕ…
У твојим очима
радост и тугу сам срео
заволех те,
а да нисам знао,
да нисам смео
У твом осмеху
своје сам снове угледао,
са њима ти душу дао
па сломљен у понор пао
Са твојих усана
отров и мед сам пио
на корак од среће сузе сам лио
само да бих стобом био
У твојим недрима
своје сам руке крио
над тобом ко сена бдио
на твојим бедрима
најлепши сан уснио
Ал у твојој души
не нађох ништа
ту крај мог губилишта
окамењено срце ти стоји
љубави лажне и не броји
страшћу, болом и сновима
оно се храни, да воли не уме
већ љубав сваку
само сахрани…
Братислав Богдановић
(Прочитано: 67 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.825 пута)