БДЕЊЕ…

БДЕЊЕ…

У усуду судбине,
у свету тишине
тамо, где је царство тмине,
моја љубав спава.
Сузом окупана,
мојом руком закопана.
У бездану горчине
жеља што не мине,
срце моје цепа,
док ти мртвој тепа
У бескрају таме
моја душа лута
Ту на гробљу снова
наше снове тражи
Свака успомена
сад је само сена
вихором живота
о хриди разбијена
Споменици сада
другови су моји,
сваки од њих
као болан сведок стоји
да у мени живот
више не постоји.
Утвара сам само
што у трансу хода,
док од чежње сломљен
на твом гробу бдим…

Братислав Богдановић