Категорија: Bratislav Bogdanović

ТЕБИ…

Ја нисам продавац снова
и немам полицу жеља
ја снове дајем теби
јер за њих цене нема
вреде колико и чежња
онога што их снева
Ја не продајем сломљена срца
празан је излог где стоје
ја срце поклањам своје
узми га нек буде у теби
јер сломило би се срце моје
ако за тебе куцало не би
Ја нисам трговац дахом
немам његов мирис ни боју
али понестаје ми даха
када усним сену твоју
Ја сам просјак само
што срце и снове дели
без тебе они и нису цели
просјак што љубав проси
док у себи жељу носи
да последњи му уздах
буде у твојој коси…

Братислав Богдановић

ПОКЛОН ЗА ВРЕМЕНА ТЕШКА….

Шта да ти поклоним драга
немам куће, нити блага
само срце да се у њем скријеш
само усне да их жедна пијеш
дал бисерје теби треба
или могу звезде с неба
злато немам да ти дадем
али ћу звезде за те да крадем
немам за дестинације скупе
по џеповима су ми само рупе
ал у очима кријем светове многе
на те чекају да те на пут воде
зато бирај мила моја
нек одлучи жеља твоја
шта за поклон теби треба
дал богатсво или делић неба…

Братислав Богдановић

МАМА …

Ко ме љуби јутром рано
кад у школу ја пођем
ко ме грли непрестано
кад из ње кући дођем
Ко ми тепа моје мило
кад је време да се спава
ко ме стави ту на крило
кад ми болна гори глава
Ко ме воли од свег више
и у срцу увек носи
да ме скрије од те кише
руке греје у мојој коси
Загонетка није тешка
просто се реши сама
то је она што се смешка
само моја мила мама…

Братислав Богдановић

ОПСЕСИЈА …

Ах те очи враголасте
опсесија моје маште
шта ли мисле док ме гледе
питање је што ме једе
и те усне баш црвене
дал ће љубит оне мене
волео бих ја да знам
да ти себе одмах дам
Ах те груди миришљаве
што ми срцу немир праве
дал ће постат део јаве
ил ће у сну да ме даве
и та коса коврџава
где ће она да преспава
на рамену жељном моме
ил ће отић ка другоме
Пољуби ме враголаста
да не пати моја машта
нек ти коса завијори
док се тело с мојим бори
овај немир да изгори
моју чежњу да умори…

Братислав Богдановић

САМО СЕЋАЊЕ …

Могу ли даљине
и авети тишине
пустити да мине
та бол што на тебе
сети ме
могу ли дубине
у загрљају тмине
прогутати тугу
што због тебе
боли ме
може ли плима
што сећања има
да са осеком нестане
или ће туга
што боли кроз сећање
тек са смрћу
да нестане…

Братислав Богдановић

У СРЦУ ТЕ ЧУВАМ …

Још нисам написао песму
нити тебе достојан стих
јер постиде се речи и риме
када тебе ставим међ њих
Још нисам осликао слику
која може дочарати ти лик
јер помешам четкице и боје
док осликавам очи твоје
Још нисам пронашао мирис
на који мирише твој дах
јер нема мириса ни те ароме
који су равни даху твоме
Зато те драга у срцу чувам
јер киша ће боју опрати лако
тишина може украсти стих
ветар мирис однети далеко
само у мом срцу ће те
увек волети неко…

Братислав Богдановић

ВРЕМЕ…

Одавно ти
године не бројим
њих се са тобом
ја не бојим
у души ми
не можеш остарити
оно што си била,
заувек ћеш бити…
За године ти
немој да мариш
у мени си
престала да стариш
и у срцу овом
што ти је заклон дало
за тебе је
време стало…
Не веруј зато
шта огледало каже
оно често
уме да лаже
већ ти слушај
шта ми срце бије
оно ће ти рећи
колико година ти је…

Братислав Богдановић

БУДИ ЛИ ТЕ…

Буди ли те срце моје
оном својом силном јеком
на јастуку твоме меком
ил те можда успављује
док за тебе оно бије
неке драге мелодије
Буди ли те ватра даха
оним својим врелим жаром
док пољубцима дајем маха
силном снагом, својим чаром
ил ти санак учвршћује
и од жеља њега кује
Буди ли те додир тела
рука моја дал те пече
док крај мене дрхтиш цела
ово нежно, тихо вече
или можда и не сниваш
само се од јаве скриваш
да не планеш ти у трену
осећаји кад ти крену
па се то са собом бориш
у загрљају да не изгориш…

Братислав Богдановић

ЗВЕР…

Ноћас сам опет био вук
гладан твог меса, твоје крви
твој крик беше само хук
што ме још више острви
Ноћас сам ти ломио кости
зубима кидао твоју дроб
немах за тебе милости
ти беше мој љубавни роб
Ноћас се сладих много пута
свим оним што ти тело нуди
као вук што беспућем лута
твој мирис ме жељом излуди
Јутрос сам јагње, умиљато мило
што се у твоје наручје скрило
ал у мени чучи страшна глад
док на уснама осећам твоју слад
са тамом се буди вучја ћуд
и знам да опет немам куд
јер ту си а ја сам за тобом луд…

Братислав Богдановић