ЧЕКАМ – КОЗИЋ САША

Задњих пар дана

покушавам

да напишем нешто.

Али не иде.

Напишем једну реч

и тако сатима ,

ништа.

Покушавао сам

да разговарам сам са собом.

Остајао бих

загледан у своју душу

сатима.

Будим се

са телефоном у руци.

Тишина је тукла

неуморно

по мојим ушима.

Непрекидно је зујало.

Уплашио сам се ,

себе и својих страхова.

У тренуцима

моје тишине

читао сам.

Прочитао сам једну мисао:

„Када наступи тишина

и када речи занеме,

долази олуја

из саме душе.

Спреми се

и чекај тренутак

када речи нагрну.“

И ево ,

чекам.

Надам се.

Аутор: Saša Kozić

Rodjen u Beogradu 16.07.1965 Osnovnu i srednju skolu zavrsio u Beogradu , ozenjen dvoje dece . Oboleo od MS , i od tada pisem , pre toga nista . Види све чланке од Saša Kozić