Говорио си Боро да је највећа срећа када се друг друга сећа ~ Ја те се Бане Моравски радо сећам. /Бранко Мијатовић/
ПРОЛЕЋЕ КАСНИ
ПРОЛЕЋЕ КАСНИ ЗИМА ЈЕ ЈОШ ТУ
И НИШТА СЛИЧНО НИЈЕ КАО ПРЕ
ЈОШ УВЕК ПАТИМ ВОЛИМ ЈА ЊУ
И АКО ЗНАМ ДА СВРШЕНО ЈЕ СВЕ
ПРОЛЕЋЕ КАСНИ ЗИМА ЈЕ ЈОШ ТУ
И снег у марту убија дан
То задње вече то тако боли
А бела пахуља топи ми длан
И НИШТА СЛИЧНО НИЈЕ КАО ПРЕ
Ни време ни људи ни ноћи ове
Само слике прошлости се врате
А глас самоће зове ме зове
ЈОШ УВЕК ПАТИМ ВОЛИМ ЈА ЊУ
У тами сам суза понека
И песма тиха опрости опрости
Однесе је живот као нека река
И АКО ЗНАМ ДА СВРШЕНО ЈЕ СВЕ
Још увек патим волим ја њу
И ништа сије слично као пре
Пролеће касни зима је још ту
© Борисав Бора Благојевић
Овакав облик писања песме до сада није био уобичајен у нашој књижевности. Прва написан песма овим стилом ДВА СВЕТА објављена је у зборнику И ПЕСМА ЈЕ ЛЕК 1995. године.
(Прочитано: 76 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.324 пута)
Љубо, хвала ти за ову поставку, а Бану Моравском хвала што је постојао и нашим се другом и пријатељем звао.