Добродошли!
БОГИЊА
Око тебе врти се свет…
Младост, љубав и прилике…
Ти напросто опијаш, сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!
Oко тебе бљешти сјај,
безброј срца слути срећу…
Око тебе лампиони, сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај,
заборавити никад нећу…
Слободно скочи,
све кочнице откочи…
Живот је слеп, кад си тако лепа
по сувом док пливаш, у мирисима уживаш,
све скриваш, а смисао откриваш…
НЕКАД И САД
Кружи смела и усамљена
рода…над огледалом неба
погед јој допире преко брда
топао ветар милује бедра…
Испод ње амбис, дише долина,
шуме немири расутих чета,
кроз пируете распетих једара,
крију се погледи задужбинара…
Зајеча милина уз вијутак,
ту, где су пасла расута стада,
застаде тајно један тренутак,
и састаше се некад и сада….
Настави са читањем “НЕКАД И САД – Сандра Миладиновић Марја”
СТИХОЉУБЉЕ ПоезијаСРБ
Поводом обележавања дванаесетогодишњице од дана оснивања (основани смо 17. 9. 2012. године), Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу Вас позива: да пошаљете Вашу поезију за обележавање овог нама драгог датума и јубилеја нашег удружења.
Можете слати и постављати на сајту све врсте Ваше поезије (љубавна, родољубива, рефлексивна, социјална, елегична и друге) на српском језику. Право слања своје поезије и видео снимака имају сви песници (млади и одрасли), а сви ће бити у категорији:
Можете учествовати са највише 1 Вашом песмом, без обзира да ли је објављивана или не.
Песме се објављују у писаном облику на сајту www.poezija.rs у категорији “СТИХОЉУБЉЕ – ПоезијаСРБ” односно “3. СТИХОЉУБЉЕ 2024”. Песме на сајту може објавити сам аутор који шаље песму, а може их послати и на мејл: stiholjublje@poezija.rs како би их на сајту објавили уредник сајта Љубодраг Обрадовић или Драгојло Јовић – члан ИО.
Видео или аудио снимак Ваше песме (у форматима mp4 или mp3) можете послати на мејл: stiholjublje@poezija.rs ако желите да своју песму пропратите и сликом и речима.
Приликом видео снимања Ваше поезије водите рачуна да телефон буде у водоравном
положају да би и снимак био водораван.
Радове можете објавити на сајту www.poezija.rs , или послати у писаном облику, односно видео формату (mp4) или аудио формату (mp3) на мејл: stiholjublje@poezija.rs најкасније 17. септембра 2024. године до 24:00 часова.
Сви радови обавезно треба да садрже податке о аутору (име, презиме, фотографију, место становања, мејл, телефон).
Ако имате нејасноћа, питајте на мејл: stiholjublje@poezija.rs и добићете одговор од уредника сајта.
Радови се не враћају. Слањем радова, аутори радова су сагласни да се њихови радови могу објавити без новчане накнаде ауторима, а по сопственом избору Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и то:
Одлуку о најбољим песмама нећемо доносити, али ћемо најбоље песме по мишљењу
уредника сајта објавити у часопису ПоезијаСРБ број 23. Часопис ће бити објављен у пдф-у и биће бесплатно доступан свим учесницима који су послали своју поезију.
На дан 17.09.2024. године – рођендан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, све песме из ове категорије биће посебно истакнуте на сајту www.poezija.rs.
Организатори нису у ситуацији да сносе никакве трошкове учесницима конкурса у вези са припремом уметничких радова (аудио, видеа и поезије), као ни трошкове евентуалног доласка и боравка у Крушевцу на на неком од програма овог удружења…
ВРЕМЕ ЈЕ ЗАИСТА ЧУДО
У њега су стале љубав и мржња,
ход и лет,
туга и радост,
осмех и цвет.
Све оно испрати,
слон и буба једнаки по њему се крећу,
најдужа прича.
Што год дође,
буде и прође,
не стоји,
пролази, пролази,
а постоји.
Настави са читањем “ВРЕМЕ ЈЕ ЗАИСТА ЧУДО – Андреја Ђ. Врањеш”
ПЛАВА БУКТИЊА
Гориш у мени буктињо далека,
јер несвесно грех сагреши створ,
да пред тобом ето,
грешна стојим и за опрост милостиви молим.
Сунце си на сваком уранку,
дозволи, да окајем речи
у овој замршеној животној трави,
не чине радост мале ствари.
Свако јутро витице ми плете,
златно уплитање, злаћано песнички везе и,
на пучини разлива светлост,
преко трновитог брега.
Високо, до самог неба.
А ти, плам си исконске среће,
у плавом царству, бићеш и мој дом,
видим, да ће ме дан затећи уз огњиште
и да ће за мном пиштати само птице.
Настави са читањем “ПЛАВА БУКТИЊА – Данка Аврамовић Мијатовић”
МЕЛЕМ МИСЛИ
Више не умем за сламку истине да се хватам,
мути се поглед, мути се звук,
уместо разговетности – мук.
У тој тишини, од неправде сам на раздаљини,
ни са ким се вербално не сукобим,
никога у делању не уходим.
Посматрам са дистанце, у дну тишине,
раскршћа су давно пређена,
одлуке битне донесене, глатко, и изнуђене.
Правац је одавно заузет,
не очекујем рикошет,
корачам, углавном ми је заустављен лет.
С позитивном мишљу, кажу,
људи лакше напред гризу
равничарске и планинске путе вешто слажу.
Свој пут докрајчујем,
тихо, у сваком тражим мелем,
не знајући куд ћу до краја да се денем.
Гласу се губи јачина,
одлукама натукнута вредност танчина,
неизвесност будућности пука је истина.
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ
На данашњи дан,
догодиле су се нестварне муке.
Убиле су пуно људи, деце,
те њихове злотворске руке.
Били смо мала земља,
никоме сметали нисмо,
а они су нас напали,
причали да криви смо.
Брутални напад, без иједног
јединог разлога,
десио се тада,
и разлог томе не зна се ни сада.
Никоме сметали нисмо.
Били смо земља мала,
са доста великих људи, добрих срца,
и то храбро срце и данас у Србима куца.
Нисте имали дозволу,
нико вам дозволио није,
да рушите снове наше,
нико вам дозволио није
да вас се деца плаше.
Настави са читањем “ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ – Анђела Павловић”
Моли се цели свете
Да рата не буде
Молите се људи, молите се жене
Да место ракета мир у свету крене…
Моли се цели свете
Да се смире светске силе
Да не гледају у дворишта туђа
И да у музеје спакују топове и остала војна оруђа…
Моли се свете да не буде рата
Да лепа реч отвара врата
Да замукну пушке, бомбе и ракете
Да на миру може да живи свако дете…
Молите се људи да рат престане
Да нигде не падне ни једна бомба више
Молите се људи да рата не буде
Да се опамете мало светске моћне главе луде…
Моли се цели свете
Молите се људи сви
Молићу се и ја са вама
Да на свету никад не буде рата.
ОРИ…
Ори,
развигори,
коло,
лоло!
Живот је један,
безизгледан,
али поведи,
на орање и у чежњу,
девојку што те весели
и разиграног жели.
Све су ливаде пусте,
све су њиве парлози,
за орача рај,
за сељака крај,
који тако сигурно долази…
Па поведи лоло,
коло!
У коло се занос хвата,
данас те мало ко схвата,
данас те ломе
данас си прут,
сам и крт.
Шибају те ветрови
и беспућа,
а био си у снопу прућа!
Ори,
ожежи
и зарежи,
нек душману
кожа се најежи,
док у страху бежи,
од пркоса сељака,
који свој спас
у сејању налази…
Ори,
нек загрми
твој глас!
Задњи куца час,
да труба засвира,
да зидове поруши
и донесе мало мира
и спокој души.
Ори,
лоло
и поведи
девојку на орање
и у коло!
УЗДАХ
Ти као
Опојни мирис
Розетле
У слатку од шљива
Са језгом ораха,
Плениш
Присуством
Понеког уздаха.
Жедни
Станар
Вољеног срца,
Осладом
Сладим
Погледе.
Халапљиво
Гутам
Искрице страсти.
И даље ћу
Спонтано
Их красти
Од нас,
За нас.
Моравске кошаве
Неће стати…
Ни ми,
Посустати…
Јер Ти, као
Опојни мирис
Розетле
У слатку од шљива
Са језгом ораха,
Плениш
Присуством милог уздаха.
© Живојин Манојловић