
ВРЕМЕ ЈЕ ЗАИСТА ЧУДО
У њега су стале љубав и мржња,
ход и лет,
туга и радост,
осмех и цвет.
Све оно испрати,
слон и буба једнаки по њему се крећу,
најдужа прича.
Што год дође,
буде и прође,
не стоји,
пролази, пролази,
а постоји.
КАД СЕТА ЦВЕТА
Ломан пролазим градом,
утрнуле туге, скупљен у сећање,
сусрети незнани, бледи непознати,
зар ми је требало овакво враћање?
Поглед ми силази младости тргу,
на месту вреве ток непознат кружни,
имал ичег старог, ко да у уво чује,
одговор се чулом раширио тужни.
Кренух у незнано, шта ме јоште чека,
хтео бих да видим, све су слике пале,
у души јека, цео свет се руши,
да их имам кише би падале.
Андреја Ђ. Врањеш
(Прочитано: 117 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.293.544 пута)
Маестрално драги Андреја. Од мене громовска десетка!
Драго ми је да си међу нама и надам се да ћеш са својих десет песама бити перјаница у следећој заједничкој збирци.