Аутор: Srećko Simić

У СУСРЕТ ВИДОВДАНУ – Срећко Симић

У СУСРЕТ ВИДОВДАНУ Још увек у моја свитања Кад жита у песми свитаца зрију Витезови копља и заставе крсте и изнова, и изнова косовски бој бију. Још се у поноћ док звезде сјаје И јабланова ред се крај реке руши У несаници мисао свевишњем предаје И моли покорно за мир у души. Још ми у … Настави са читањем “У СУСРЕТ ВИДОВДАНУ – Срећко Симић”

У СУСРЕТ ВИДОВДАНУ
Још увек у моја свитања
Кад жита у песми свитаца зрију
Витезови копља и заставе крсте
и изнова, и изнова косовски бој бију.

Још се у поноћ док звезде сјаје
И јабланова ред се крај реке руши
У несаници мисао свевишњем предаје
И моли покорно за мир у души.

Још ми у сну гаврани врани
Јуначке руке предака приносе
А ја заборавио како се плаче
Док мирис зла ветрови доносе

С јутра у поља росна божурови газе
и теку кроз врбаке Лаб и Ситница
а ја не знам пут где је, а где су стазе
којима дом ће у мени наћи скитница.

У подне док трепте детињства пејсажи
кроз сећање што ми осмех искрада
Опет ми душа јунаштво предака тражи
и опет ми срце крвари и страда.

Не чујем више црквена звона
и стада под храстом не гледам више
То што из даљине ветрови доносе
само ми из груди надање брише.

КОСОВКА ДЕВОЈКА – Срећко Симић

КОСОВКА ДЕВОЈКА И кад си о Среду Русу Русу косу у младој ражи чешљала Ниси знала Да ћеш већ са заласком сунца стасати И још си мање знала Да ћеш на стратишту Рањеног јунака оживети Да српску рађаш децу Да поље Косово Не остане јалово. Не сањаш булке божура Нo коље Низ које са српских … Настави са читањем “КОСОВКА ДЕВОЈКА – Срећко Симић”

КОСОВКА ДЕВОЈКА
И кад си о Среду Русу
Русу косу у младој ражи чешљала
Ниси знала
Да ћеш већ са заласком сунца стасати
И још си мање знала
Да ћеш на стратишту
Рањеног јунака оживети
Да српску рађаш децу
Да поље Косово
Не остане јалово.
Не сањаш булке божура
Нo коље
Низ које са српских глава
Крв жедну земљу натапа.
Низ поље неће нићи трава
Но опет булке божура
И опет коље,
и опет божури…..
Не жури
Срце у тузи
Пусти души и оку да сузи
Пусти векове да скину окове
Сањај
Лети високо у недострел
Над стадом
Над бреговима храстова и ива
Србија је са тобом твоја
Србија је са тобом жива

ЂУРЂЕВДАНСКО ВРБЉЕ – Срећко Симић

ЂУРЂЕВДАНСКО ВРБЉЕ Заковах отиске стопала на капиџик и младо врбље ђурђевданско којим попрсках говеђа леђа посадих онамо где мишљах да је међа мога номађења Забравих љубав у сенкама дудова и гнездима голубова Прострех своја сништа на каменим спрудовима босоног  у прегорела стрништа и успомене у разбој пред ускрс утках Сада над свиме постављам страже док … Настави са читањем “ЂУРЂЕВДАНСКО ВРБЉЕ – Срећко Симић”

ЂУРЂЕВДАНСКО ВРБЉЕ

Заковах отиске стопала
на капиџик
и младо врбље
ђурђевданско
којим попрсках говеђа леђа
посадих
онамо где мишљах да је међа
мога номађења

Забравих љубав
у сенкама дудова
и гнездима голубова
Прострех своја сништа
на каменим спрудовима
босоног  у прегорела стрништа
и успомене
у разбој пред ускрс утках

Сада над свиме постављам страже
док са мном к`о сенка корача страх
да ће све што ми је најдраже
можда отићи у ветар и прах.

ЗА ВЕЛИГДАН – Срећко Симић

ЗА ВЕЛИГДАН Опет за ускрс отворисмо капије и светлост давнашња на сваком цвету успе да разлије радост ускрснућа. Опет се сабрасмо, оживе кућа и све приче живота изговорисмо рукама, очима, сузом и смехом Опет се окуписмо под старом стрехом да детињства оживимо да се рађамо, и умиремо да друге ил` себе кривимо. У вину испљунемо … Настави са читањем “ЗА ВЕЛИГДАН – Срећко Симић”

ЗА ВЕЛИГДАН
Опет за ускрс отворисмо капије
и светлост давнашња
на сваком цвету успе да разлије
радост ускрснућа.
Опет се сабрасмо, оживе кућа
и све приче живота изговорисмо
рукама, очима, сузом и смехом
Опет се окуписмо под старом стрехом
да детињства оживимо
да се рађамо, и умиремо
да друге ил` себе кривимо.
У вину
испљунемо нечију и своју истину
да смо погодили или промашили животе.
И опет се дуго, дуго растајасмо
и ником се од нас уздах не оте
око не засузи.
Сада у ничије поноћи
пребиремо у тузи
док свака несмотрена реч одјекује у самоћи
и шапуће к`о стара гатара у длан
опет ће доћи
опет за Ускрс, за ВЕЛИГДАН!

ВАСКРЕСЕЊЕ – Срећко Симић

ВАСКРСЕЊЕ Још једно рађа се свитање Док звона објављују бдење У сенкама живота још једно саплитање Тражи васкресење Док молитва у срцу јечи И у причешћу одзвања ”јес` да буде” О боже само једно ти тражим Васкрсни у нама људе Бехаром процвала долина руди Под ногама детињства мека је трава Нек заувек у нама дете … Настави са читањем “ВАСКРЕСЕЊЕ – Срећко Симић”

ВАСКРСЕЊЕ
Још једно рађа се свитање
Док звона објављују бдење
У сенкама живота још једно саплитање
Тражи васкресење
Док молитва у срцу јечи
И у причешћу одзвања ”јес` да буде”
О боже само једно ти тражим
Васкрсни у нама људе
Бехаром процвала долина руди
Под ногама детињства мека је трава
Нек заувек у нама дете се буди
Нека нам детињство васкрсава
У сваки твој залогај благослов примам
И сит и гладан, и здрав и губав
Пред тобом клечим да сатреш миржњу
И светом посрнулим васкрснеш љубав
Мисао своју у крст претачем
И све док је света, и док је века
Не дај ми Боже за собом да плачем
И у људима васкрсавај човека

ПОЛОГ ЗЛА -Срећко Симић

ПОЛОГ ЗЛА Још у повоју двадесет првог века у мени је живот убио човека. И ово што нечујно дишем и ову безимену реч што пишем, то се мрвице сна лагано троше да траг оставе мојој мисли, док су се уз њу безлични стисли и у бесконачном низу богаљи је гребу и гризу. И ево већ … Настави са читањем “ПОЛОГ ЗЛА -Срећко Симић”

ПОЛОГ ЗЛА
Још у повоју
двадесет првог века
у мени је живот убио човека.
И ово што нечујно дишем
и ову безимену реч што пишем,
то се мрвице сна
лагано троше
да траг оставе мојој мисли,
док су се уз њу безлични стисли
и у бесконачном низу
богаљи је гребу и гризу.
И ево већ их осећам
њихова глад је тако близу.
Одбранити ме неће ни ветар,
ни модро око заборава,
ни изнад неба плави етар.
Пуне су их реке и трава.
Као колоније отровних мрава
на моју сенку безглаво језде
и у моју мисао још топлу и меку
свој полог зла неумитно гнезде

 

ДЕТИЊСТВА БЕЛУТАК -Срећко Симић

ДЕТИЊСТВА БЕЛУТАК Кад се једном запутим траговима расутим, путељцима сећања….. и стари албум отворим? Прво ћу да свако сутра затворим чак ћу престати и да слутим када ме с јутра успомне понесу… Како су плодне моје равнице и под стрехама белих кућица гнезде се птице а у брегове априлско сунце топи закаснеле снегове Још ме из … Настави са читањем “ДЕТИЊСТВА БЕЛУТАК -Срећко Симић”

ДЕТИЊСТВА БЕЛУТАК

Кад се једном запутим
траговима расутим,
путељцима сећања…..
и стари албум отворим?
Прво ћу да свако сутра затворим
чак ћу престати и да слутим
када ме с јутра
успомне понесу…
Како су плодне моје равнице
и под стрехама белих кућица
гнезде се птице
а у брегове
априлско сунце топи закаснеле снегове
Још ме из далека
на кућном прагу мајчин загрљај чека
и нека се топла туга
док се над реком надвија дуга
из њених очију огледа.
Како ме милина обузме
када се обамрла мисао без борбе преда
сну у сенци старог дуда
а гласови драги долазе у откосе ветра
и све су ближи,
и свуда
процвао јоргован мирише
и у баште
док за летом пролеће уздише
датињству отварам прозоре маште
и док ме младост из прикрајка зове
у врбаке
оживљавам витезове
у брзаке
пуштам папирне бродове
за гусаре и пирате
док ме у стопу године вребају и прате
и упорно одбијају да ме врате
у живот прави
А ја ћу ипак да се једном запутим
траговима расутим
путељцима сећања
и стари албум отворим
и да свако сутра на тренутак затворим
бар за тренутак
док оживљавам детињства белутак.

РАДОСТ У СТРАДАЊУ – Срећко Симић

РАДОСТ У СТРАДАЊУ   Јуче светковах младенце И оду радости певах вас дан У овај празник младости и пролећа Кад цео свет је радостан . Синоћ се сетих мученика У Севастији Јерменској Сетих се четрдесет војника које у исти дан смрт развенчава што им мисао Христова и Христова слава бејаху путоказ ка богу   Ноћас … Настави са читањем “РАДОСТ У СТРАДАЊУ – Срећко Симић”

РАДОСТ У СТРАДАЊУ
 
Јуче светковах младенце
И оду радости певах вас дан
У овај празник младости и пролећа
Кад цео свет је радостан
.
Синоћ се сетих мученика
У Севастији Јерменској
Сетих се четрдесет војника
које у исти дан смрт развенчава
што им мисао Христова
и Христова слава
бејаху путоказ ка богу
 
Ноћас да заспим не могу
јер ми дан претходни слика
у истом лику живота
радост, и страдање мученика.

ЗИМСКА МАГИЈА – Срећко Симић

  ЗИМСКА МАГИЈА   Зима је, и ветар у ноћи тихо завија, док у белини тоне улица осећам како годи и прија безбрижна игра драгих лица Зима је, док ме обузима чаробна арија веселог роја пахуља снежних тако бих да вечно живи чаролија осмеха безбрижних и погледа нежних Зима је, На хоризонту месечина бледи и … Настави са читањем “ЗИМСКА МАГИЈА – Срећко Симић”

 

ЗИМСКА МАГИЈА

 

Зима је,
и ветар у ноћи тихо завија,
док у белини тоне улица
осећам како годи и прија
безбрижна игра драгих лица

Зима је,
док ме обузима чаробна арија
веселог роја пахуља снежних
тако бих да вечно живи чаролија
осмеха безбрижних и погледа нежних

Зима је,
На хоризонту месечина бледи
и мраз у крошњама своја гнезда свија
док поноћ причу слика и беседи
мир се над светом мојим надвија

Зима је
и окно се у прозору шара и леди
трену се срећном радујем и ја
и све ми друго ноћас мање вреди
док око мене живи та магија.