ЗИМСКА МАГИЈА – Срећко Симић

ЗИМСКА МАГИЈА

Зима је,
и ветар у ноћи тихо завија,
док у белини тоне улица
осећам како годи и прија
безбрижна игра драгих лица

Зима је,
док ме обузима чаробна арија
веселог роја пахуља снежних
тако бих да вечно живи чаролија
осмеха безбрижних и погледа нежних

Зима је,
На хоризонту месечина бледи
и мраз у крошњама своја гнезда свија
док поноћ причу слика и беседи
мир се над светом мојим надвија

Зима је
и окно се у прозору шара и леди
трену се срећном радујем и ја
и све ми друго ноћас мање вреди
док око мене живи та магија.