ЗА ВЕЛИГДАН
Опет за ускрс отворисмо капије
и светлост давнашња
на сваком цвету успе да разлије
радост ускрснућа.
Опет се сабрасмо, оживе кућа
и све приче живота изговорисмо
рукама, очима, сузом и смехом
Опет се окуписмо под старом стрехом
да детињства оживимо
да се рађамо, и умиремо
да друге ил` себе кривимо.
У вину
испљунемо нечију и своју истину
да смо погодили или промашили животе.
И опет се дуго, дуго растајасмо
и ником се од нас уздах не оте
око не засузи.
Сада у ничије поноћи
пребиремо у тузи
док свака несмотрена реч одјекује у самоћи
и шапуће к`о стара гатара у длан
опет ће доћи
опет за Ускрс, за ВЕЛИГДАН!
(Прочитано: 32 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.184.607 пута)