Аутор: Rade Jolić

НИКАД ВИШЕ

Никада више

Нећу ти рећи

ВОЛИМ ТЕ

Јер  је  то  плеоназам

ON I JA

Đavo nikad ne laže

Kad kaže da će doći

On je već stigao

On je brz

Ali ja brži

On lud

A ja još luđi

On crn

Ja crnji

Ne dam mu mira

Dok ga ne ubijedim

Da sam ja veći đavo

Od njega

Veći sam ja

I stvarniji

I originalniji

On je sam

A ja sa sobom nosim

Stotine udesa

Ognjeva

Ogledala

Stotine tovara mraka

Nereda

I

Smrada

 

LIME, LIMČINO, DRUGARČINO

                                                                           Peku Laličiću

Lime

Limčino

Drugarčino

Nije  drugarski

Da mi ulaziš u njedra

Kao u zobnicu

Prsle su moje grudi

I teško te sada nosim

Po svim tim mjestima

Kuda sve lutam

Pa zalutam

 

Prsle su moje grudi

 

Niko ne zna bolje od tebe

Šta je to šupljina

A šta praznina

A ja sam sada prazan

Prazan kao da sam objavio

Prvu zbirku poezije

Prazan kao nada

Prazan kao cirkus bez klovna

Prazan

Udavio bi se ti u meni

Jer ti ne znaš da plivaš

A ja kukavan znam

Lime

Limčino

Drugarčino

Ti napravi granicu

Između njene i moje kuće

Dok te ova brda čuvaju

Kao uterus svoj fetus

Pa bjesniš

Pa luduješ

Više te ima u mojoj krvi

Nego što ima krvi moje majke

I oca

I đeda

I parađeda

I kada primih miropomazanje

Dobih ime

LIMRADE

Lime

Limčino

Drugarčino

Kad  juriš

Kad tutnjiš

Bar ćuti

I meni se ne žali

Jer  nisam pjesnik

Ja samo tražim pjesmu

Ali znam da boli

I boli

I stalno će boljeti

Zalimio si mi se u oku

A ja te tebi

Uporno vraćam

I vraćam

I vraćam

Pa praštam

Prsle su moje grudi

I ne smijem te više nositi

Po svim tim mjestima

Kuda  sve lutam

Pa zalutam

 

Ućuti

Pa zamukni

Ti si me naučio da je krv voda

SAMARI OSTAJU, SAMO SE KONJI SMJENJUJU!

EPILOG

Umro sam!

E, nisam! 

A, kako sam mogao da umrem

kad nisam ni živio.

To što je trajalo

nije bio život

već

neozbiljna igrarija sa đavolom.

Od života

trebalo je da se krade,

otima,

a

ja sam bio lijepo vaspitan,

nisam ni krao

ni

uzimao.

          – REŽIJA, MOLIM! SADA IDE ZAVJESA,

             TAKO SMO SE DOGOVORILI!!!!

Pade zavjesa

a

sa njom i nebo.

RAT

I u ratu

Ima mnogo toga

Uzbudljivog

Maštovitog

Pa tu su tenkovi

Pa minobacači

topovi

bombe

bajoneti

Svo to pucanje

I pipanje

I bockanje

Posmatram

Kao žustro

I zanosno

Oplođenje jajne ćelije

Hiljade njih bezglavo juriša

A samo se jedan probije

I pobijedi

Pa se isti taj

Odmah pokaje

I jedini shvati

Da je on jedini

Stvarni gubitnik

Drugi nisu imali šta da izgube

A on jeste

I to je izgubio

JESEN  JE  STIGLA

 

 

 

 

Jesen je s oblakom stigla,

vidici su zlatasto žuti,

laste u nebo digla,

a Sunce kao da ćuti.

 

 

Jesen je sa sjajem stigla

i gradom muzika kruži,

lišće u nebo digla

i svako dijete se druži.

 

 

Jesen je sa voćem stigla

i nevrijeme je bliže,

grane u nebo digla,

evo je, jesen stiže.

Luka Jolić, V-2

KADA SAM MALO PRIPIT DOŠAO KUĆI

ODMAH SAM SE IZVINIO ŽENI, ALI NE ZBOG PIJANSTVA, NEGO ZATO ŠTO SAM JE NAGAZIO NA JEZIK.

BOG KADA JE ŽENI STVARAO DOJKE

ISKORISTIO JE ŠAKU MUŠKARCA ZA KALUP