Аутор: poetessa

Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga. Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.

Bezimenost — Marina Adamović

zakucala je lagano otvorila sam ušla je doterana kao privlačna ideja ponudila sam je šaputanjem i ponoćnom pesmom ad hoc za njom je ušlo puno titravih mrava crva u galopu i osa na jeziku sa dlakom pod sumnjom izvini ko si ti odjek je množio ti ti ti vrata su spolja bila zaključana

zakucala je lagano

otvorila sam

ušla je doterana kao privlačna ideja

ponudila sam je šaputanjem

i ponoćnom pesmom ad hoc

za njom je ušlo puno titravih mrava

crva u galopu

i osa na jeziku sa dlakom pod sumnjom

izvini ko si ti

odjek je množio

ti ti ti

vrata su spolja bila zaključana

Ja — Marina Adamović

sedim u parku na praznoj klupi uskoro će kiša ili zemljotres svejedno je kad priroda može da bira i ja bih gledam starca koji me prstom zove prilazim ali on gleda u psa koji liže pogubne rane i pokazuje mu gde ima više krvi osećam kako moja kape psu niz njušku starac i pas su … Настави са читањем “Ja — Marina Adamović”

sedim u parku na praznoj klupi

uskoro će kiša ili zemljotres

svejedno je

kad priroda može da bira

i ja bih

gledam starca koji me prstom zove

prilazim

ali

on gleda u psa koji liže pogubne rane

i

pokazuje mu gde ima više krvi

osećam kako moja kape psu niz njušku

starac i pas su sedeli na mojoj klupi

ja sam lizala prostrel u duši

Albatros — Marina Adamović

ne budi peropširan reče albatros Bodleru koji je brisao oči od kiše on ga pogleda podiže ruke i prilete mu do kljuna o nisam ni nameravao samo sam okrenuo drugu stranu a mi smo na svakoj u smanjenom izdanju albatros zamahnu i krilima poveza istok i zapad Bodler zaleprša od sreće toooo! ne sklapajte s’il … Настави са читањем “Albatros — Marina Adamović”

ne budi peropširan

reče albatros Bodleru

koji je brisao oči od kiše

on ga pogleda

podiže ruke

i

prilete mu do kljuna

o nisam ni nameravao

samo sam okrenuo drugu stranu

a mi smo na svakoj

u smanjenom izdanju

albatros zamahnu

i krilima poveza istok i zapad

Bodler zaleprša od sreće

toooo!

ne sklapajte

s’il vous plaît!

naturelement

naravno

ali

ti ćeš me hraniti simbolično

vidiš li kako je dalek put do znameniosti

treba imati snage

i

izdržati

je promesse

dajem reč

pokljucajte sve iz glave

puniću je svakog dana

Post-opelo — Marina Adamović

  u sobi kojoj je opelo kucalo kroz pod nastani se čama i još pozva goste . svi pružali ruku nikad otmenije s povezom na jeziku po par reči u rimi i po koju suzu na  svetlostī svećā uzimali žito oh oh oh nešto popili a više nasipali njemu hik! ostavljali bukete kraj ovenčane glave … Настави са читањем “Post-opelo — Marina Adamović”

 

u sobi

kojoj je opelo kucalo kroz pod

nastani se čama i još pozva goste

.

svi pružali ruku nikad otmenije

s povezom na jeziku po par reči u rimi

i po koju suzu na  svetlostī svećā

uzimali žito oh oh oh

nešto popili a više nasipali njemu

hik!

ostavljali bukete kraj ovenčane glave

pa gužvali  novac brojeći u sebi

koliko dati bezimenoj želji

.

pitao se

otkud takva pomamna tišina

kada znaju da mu se baš žuri

da je drama odavno na koncu

.

tad namignu i razveza mozak

mada su mu darovi još sletali s visine

sve ih spusti u humusni ranac

(nije se nadao tolikom uzdarju)

kakva čast!

.

ali kada začu onu tihu pesmu

bože ovo – hmmm – bože ono – hmmmmmmm

on poklopi sanduk

zakuca ga – ni sam ne zna kako

i

zahvali se na predivnoj sceni

.

eh

najzad krenu do svog Mrtvog mora

preko reka potoka jezera

.

zaplakaše u ritmu timpana

razvali se grom iz njihovog neba

nikad luđi od crnih odela

nisu čuli kako im se smeši

mrtav-hladan na miris tamjana

pa im doda kô Isuss na Golgoti

vidimo se neke noći

kad vam režiser zameni uloge

a ja stignem nebu pod oblake

*** — Marina Adamović

puno toga je u jednom danu i previše tušta i tma nečega dani su ogledalo beskraja praznine tišine rusvaja ali time još ništa nije rečeno prebroj ničeg nije dosta

puno toga je u jednom danu

i previše

tušta i tma nečega

dani su ogledalo beskraja

praznine

tišine

rusvaja

ali

time još ništa nije rečeno

prebroj

ničeg nije dosta

****— Marina Adamović

anišit anišit krkljalo je ogurd aj zgazilo je sve u sebi miso ebes miso ebes miso ason a ašud je tu već tekla i bi jark o ad jark ko je prorok alidul zapita ga vrh ambisa i prelete prorez noći

anišit

anišit

krkljalo je ogurd aj

zgazilo je sve u sebi

miso ebes

miso ebes

miso ason

a ašud je tu već tekla

i bi jark

o ad jark

ko je prorok alidul

zapita ga vrh ambisa

i prelete prorez noći

Branko — Marina Adamović

kada je reč izvšila pogubljenje moj otac je prišao i nešto je nemo zamolio tada sam se rodila sada me Branko gleda u kamenom odelu kako prolazim i tražim najjaču i često pita i šta ćeš ti s njom šta ću stvarno isto što i ti brzo brzo on pojača rekvijem za dvoje ako želiš … Настави са читањем “Branko — Marina Adamović”

kada je reč izvšila pogubljenje

moj otac je prišao

i nešto je nemo zamolio

tada sam se rodila

sada me Branko gleda u kamenom odelu

kako prolazim i tražim najjaču

i često pita

i

šta ćeš ti s njom

šta ću

stvarno

isto što i ti

brzo brzo

on pojača rekvijem za dvoje

ako želiš

odaću ti tajnu

na kraju stiha

u glavi  je oroz