Аутор: poetessa

KOŠMAR
Celog je života bio otresit, svojeglav, beskompromisan.
Postigao je puno; postigao je i Ovo:
Slava i bogatstvo uzdigli su ga do trona kada se probudio naglo,
bacio ključ velikog auta, kartice, čekove, a zagrlio vreću sa eurima;
skočio je iz kreveta, kuće, cvetne aleje pa uleteo u
hladnu,
kišnu,
vetrovitu
noć;
Uspeo je da zadrži dah nakon hiljadu metara trke i sudara sa realnom slikom košmara.
Prosjak od voska je pružio ruke, ne zbog poklona, ne, već da bi mu obrisao krv sa čela i rasklopio memljive usne:
“Sine, sine, daćemo sve onim još niže, meni si dovoljan ti,
hvala, hvala, hvala.

Sasvim sam posebna osoba.
To ne mislim tek onako. Ne. Jesam vrlo osobena.
Volim ono što niko ne voli. Ne volim ono što vole svi.
I vi znate da sam izuzetna, ali ne usuđejet se to i priznati.
Jednoga dana, s prijateljicom sam išla na vrlo važno mesto okupljanja. Počela je kiša, vetar…(milina) kao svake jeseni.
Ona je postala mrzovoljna, tamna i suvoparna.
Ja sam plakala kao oblak iznad naših razdvojenih glava; ne zbog njenog stanja (sama je kriva što je tako nepristupačna) već zato što sam rekla oblaku
” Isplači se u mojim očima, imaću o čemu pisati, a ti ćeš se opustiti i smiriti, važi?”
Pristao je i poslao mi tečnu osobinu prijateljske povezanosti.
Ja sam osoba s osobinom svojevrsne osobenosti.
Nje se ne sećeam više a vole je svi.
Vrlo teško me je shvatiti iz gore navedene osobine osobe u sobi koja je
zapravo
oblak jesenjeg pljuska mladosti.

U sumraku sam
pred
ogledalom

češljam sliku koju

vidim

ona se smeje
dvolično umiljava

dobacuje mi
pramen kroz
pletenicu
pa dva oka,
preko svake usne

dugo sedim
i pitam se

ko to češlja one uspomene?

Reči nadžive i usta koja misle da su ih već progutala.

Bacam ih
zatrpavam
a
one
skoče
kao
glasni
epitaf
na
mene

Devojka je plakala
I ljudi u sivom
Isto

Nešto se dogodilo,
Nešto, Nešto. Nešto.

Od groba i bola,

Dublje.

Prelistavam novine
Evo članka o cvetu i medu.
Cepam list,
Lepim ga na grudi

Na njima je da odluče,
Hoću li preživeti
Drugu stranu
civilizacije

“Mladić je PREMINUO zbog uboda
U venu,
Uboda u mišić,
Uboda u dah”

Čini vam se ako mislite da jesam.
Nisam.

HUMANITARNA   AKCIJA

http://astore.amazon.com/lazarjanic-20?_encoding=UTF8&node=136

Bila sam zatečena i
zbunjena.
Najednom su počeli sa
objašnjenjima

Hvala svima!

Nakon sto godina
razmišljanja,
zaspala sam
kao beba.

I nebo,
i zemlja
došli su do implicitnih zaključaka
Razlog mog rođenja
jeste

lapsus Buda