SASVIM SAM POSEBNA — Marina Adamović

Sasvim sam posebna osoba.
To ne mislim tek onako. Ne. Jesam vrlo osobena.
Volim ono što niko ne voli. Ne volim ono što vole svi.
I vi znate da sam izuzetna, ali ne usuđejet se to i priznati.
Jednoga dana, s prijateljicom sam išla na vrlo važno mesto okupljanja. Počela je kiša, vetar…(milina) kao svake jeseni.
Ona je postala mrzovoljna, tamna i suvoparna.
Ja sam plakala kao oblak iznad naših razdvojenih glava; ne zbog njenog stanja (sama je kriva što je tako nepristupačna) već zato što sam rekla oblaku
” Isplači se u mojim očima, imaću o čemu pisati, a ti ćeš se opustiti i smiriti, važi?”
Pristao je i poslao mi tečnu osobinu prijateljske povezanosti.
Ja sam osoba s osobinom svojevrsne osobenosti.
Nje se ne sećeam više a vole je svi.
Vrlo teško me je shvatiti iz gore navedene osobine osobe u sobi koja je
zapravo
oblak jesenjeg pljuska mladosti.

Аутор: poetessa

Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga. Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu. Види све чланке од poetessa