КАД СХВАТИШ + – Андреја Ђ. Врањеш

No votes yet.
Please wait…

КАД СХВАТИШ +

Кад одмор умор постане,
жеље истање да не постоје,
ноћи без краја муке пригрле,
варљиве очи туге напоје.

Схватиш живот као филм дугачак,
у којем си  улогу крају сводио,
одиграо што си најбоље умео,
да би оскара слабији добио.

У  ПАРКУ

Слушао је шуштање лишћа,
присећао се,
овуда су трчкарала деца,
кад су била људи.

ПОСТ ФЕСТУМ

Они што су имали шта да изгубе,
више их нема.
Они што су све узели,
а ништа имали нису,
живе лажне животе.

МОРЕ И КОПНО

У нутрини плавој море сања,
валови шуме звуке модрина,
чују се гласови птичјег лета,
мера животу, овде је дубина.

На копну се за кратко одвије дан,
на хиљаде људи живот чуди,
човек наслоњен  на муку, буку,
небо да излуди.

СЛЕПЦИ

Када затвори очи,
види.
Када их отвори,
не види ништа.
Схватио је,
зашто слепи,
разјаснити могу,
других чудилишта.

ДРВЕНО ПИТАЊЕ

Правити од дрвета све,
његова је страст,
свет се чудио таквом умећу.
Упита га  један, једном,
дал би мого од дрвета,
направити  срећу?

ИСКРЕН

Кроз живот је ишао отвореног гарда,
сви су знали шта мисли,шта ради,
шта воли, кога поштује, зашто,
био је од интегритета,
говорио шта мисли, право у лице,
стајао је иза својих речи,
знале су га куће и улице.
Био је за понос већи од бедног жбира,
од сваке улизице

–    ИСКРА:

Највише је обичних људи  који зло
посматрају немоћни.

НЕДЕЉА, 11. 09. 2022. године

© Андреја Ђ. Врањеш

(Прочитано: 55 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 678.026 пута)

Аутор: Ljubodrag

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif