BAJKA O SRNI I JELENU – Jasina Dimitrijević

No votes yet.
Please wait…

BAJKA O SRNI I JELENU

Jednoga dana mladi jelen je otišao daleko od svoje kuce.Uživao je dok je šetao šumom i odjednom se našao na visokom bregu.Sa brega se pružao prelep pogled na dolinu sa druge strane koju nikada nije video. Dok se iskreno divio prizoru koji se pruz3ao pred njim, ugledao je lepu, mladu srnu kako se penje na breg.Po njoj se videlo da se za razliku od njega nije izgubila, već da zna gde je pošla.Došla je do brega i tu počela veselo da skakuće po zelenoj  travi.U početku nije ni primetila da još nekog ima na bregu i da je jelen posmatra sa interesovanjem i divljenjem,.Činilo mu se kao da je neka balerina izvodila svoj ples.Takvu gracioznost do sada nije video. Srna je iznenada zastala jer je primetila jelena kako je posmatra. I on je onako mlad i lep sa gordim držanjem ostavio na nju jak utisak. Nemo su se posmatrali, ali se u njihovim ocima videlo da se rodila ljubav na prvi pogled.

Od toga dana srna i jelen vidjali su se veoma  često. Njemu nije bilo teško da svakoga dana dotrči do brega gde ga je draga čekala.Sve više su se voleli i planirali zajedničku budućnost.

-Draga moja još malo i stiže zima, ali me to neće sprečiti da i dalje svakoga dana dolazim do našeg brega da te vidim. Ni veliki smetovi, ni led,ni sneg neće me zadržati.A kada stigne proleće, ogreje sunce i sve počne da se budi, nadam se da ćemo nasu porodicu proširiti jednim malim lanetom.

Tako joj je pričao, a ona ga je kao očarana slušala i upijala svaku njegovu reč. Nikada nije posumnjala u njegovu ljubav. Od tog trena zamišljala je njihov budući život. Želela je malo lane kome će jednom, na ovom istom bregu, pričati kako se rodila ljubav izmedju nje i njihovog tate.

Dosla je i hladna zima.Sneg je tako napadao da je mladom jelenu bilo naporno da se probija kroz velike smetove.Ali, ljubav ga je vodila. Znao je da ga tamo na bregu čeka onam njegova divna nežna srna. I njoj je bilo naporno da stigne do brega, iako joj je put bio puno kraci.

-Dragi moj, nemoj svakoga dana da  dolaziš.Proći će i ova zima a onda ćemo celoga života biti zajedno.Tako mi je žao što vidim koliko se mučiš da bi došao da me vidiš.

-Zar misliš da bi mogao preživeti jedan dan a da te ne vidim?Ne draga moja srno.Za tebe i našu ljubav meni ništa nije teško.Dolaziću i dalje svakoga dana.

I održao je obećanje.Svakoga dana u isto vreme dolazio je na breg.Srce mu je ispunjavala takva sreća kada bi video svoju voljenu posutu belim pahuljicama kako ga čeka.Sklanjao je pahuljice i pokušavao da je zagreje.Veselo su se smejali dok su poput dece izvodili svakakve vragolije u snegu.

Zima je bila pri kraju.Sneg je još uvek bio dubok, ali se nekako nazirao kraj zime. Jelen je razdragan išao kroz šumu.Još malo i neće više biti ove teške, ali lepe zime.Jedva je čekao da grane proleće. Da sve ozeleni. Da uživaju u olistaloj šumi .Da slusaju veseli cvrkut ptica dok šetaju sa svojim lanetom.Sa osmehom je lagano trčkarao.Ima još vremena da stigne do brega.Nije morao da žuri.Mogao je da mašta.
Iznenada mu se učinilo da do njega dopire lavez pasa.Zastao je i počeo da osluškuje.Da li se prevario ili su zaista psi krenuli na njega.A gde ima pasa znao je da ima i lovaca.Nije se prevario.Lavez se čuo sve jače i znao je da su mu psi blizu.Strah mu se uvukao u kosti.Paralisano je u pocetku stajao a onda shvatio da mora da bezi.Ali gde da bezi? Ako krene ka bregu odvesce ih do mlade srne koja ga tamo čeka.Ako krene nazad uleteće tačno u lovćeve ruke.Šta mu je činiti?  Pogledao je u Sunce.Da ima još vremena dok njegova draga ne stigne do brega.Da li je dovoljno jak da istrči i stigne pre nje, a onda je nekako opomene da ne dolazi na breg? Mora da pokusa.Mora da spasi svoju dragu makar i po cenu svog života.Skupio je svu snagu koju je imao u sebi i poceo brzo da trci.Znao je da mu od brzine zavise dva života.

Vitkim nogama pravio je velike skokove ne okrećući se da vidi gde su psi i lovci.Gledao je samo breg do kog je znao da mora da  stigne. Još samo malo bodrio je sam sebe.Evo vec stizeš do podnožja brega.Možes ti to.

Kao da je dobio krila tako je leteo.Nisu mu vise smetali ni duboki smetovi. Stigao je do podnozja brega. Čuo se pucanj.Nastavio je još malo da trči, a onda je pao u sneg.Previjao se od bola. Znao je da je smrtno ranjen. Samo da je ona dobro. Da i nju ne namirišu ovi krvolocni psi. Dok je jelen umirao u snegu, dok je iz njega isticala krv i crveno bojila sneg, gore na bregu srna je veselo pevala i plesala. Danas je dosla ranije nego inače.Maštala je o njihovoj budućnosti. A onda kao da joj je jeza prosla kroz telo.Ne od hladnoce vec od nagovestaja neceg lošeg.Čula je pucanj.Počela je da osluškuje ne bi li shvatila šta se desava.

 A onda je krenula izbezumljeno da trči niz breg. Njeno zaljubljeno srce reklo joj je sta se desilo. shvatila je da joj je dragi u opasnosti..

 Jelen je još uvijek bio živ, ali iz njega je lagano isticao život. Poslednjom snagom pogledao je breg i krivio sebe što nije mogao da otrči do brega. Dok je tako gledao video je svoju dragu kako trči prema podnožju. Duga griva je vijorila za njom. Trčala je ka njemu.

Videla je da je ranjen.

 Bio je srećan što može još jednom da je vidi. Onda može da umre. Ali, znao je da ako doše do njega da će i nju ubiti. Uzdigao se u snegu.

-Beži ljubavi! Beži! Volim te!   Pao je u sneg. Nije htela da ga posluša. Želela je i ona da umre sa njim. Ako njega nema ni život joj ne treba. Dotrčala je do mrtvog jelena.

Za to vreme stigli su lovci. Nije ih videla. A i da ih je videla, ne bi je to odvratilo da dođe do jelena. Videla je da je mrtav. Sela je u sneg i njegivu glavu stavila u svoje krilo.

 – Ne smeš da umreš! Volim te. Obećao si da ćemo u proleće uvek biti zajedno. Da ćemo imati naše malo lane. Otvori oči. Ako ti umreš ni meni nema života.

Gorko je plakala i u zagrljaju držala mrtvog jelena. Njene suze su u potocima lile i padale po njemu. Iznenada je otvorio oči.

  – Draga moja. Obećao sam. Bićemo srećni. Tvoja ljubav me je vratila u život.   Bio je živ i bio je u njenom naručju. Sada su oboje mogli da umru zajedno.   Lovci su začuđeno gledali u prizor pred sobom . Nisu mogli da poveruju da iskrena ljubav može da digne iz mrtvih. Najmlađi među njima podigao je pušku.

– Odlično. Sada ih imamo oboje.

Prišao mu je jedan stari lovac.

– Ne sinko. Takva ljubav zaslužuje večno da živi. Šuma je olistala. Cveće je procvetalo. A na bregu, pogleda uprtog u dolinu, zagrljeni stoje srna, jelen i lane.

(C) Jasina Dimitrijević, Srbija

(Прочитано: 372 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 678.043 пута)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif