Danas je kišni dan,
sivo je nebo.
Nigde mi se ne izlazi.
Oprala sam kosu,
miriše na lubenicu.
Neću izlaziti
po nevremenu,
ne bih da pokisnem.
Ovo nije pesma,
nije čak ni stih,
ja samo hoću
da kažem,
koliko je ovaj dan tih.
Čuje se samo kiša,
kako pada .
Dosadno je sivo nebo,
nigde neću izlaziti.
Oprala sam kosu,
miriše na lubenicu.
Ne bih da pokisnem.
(Прочитано: 186 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.280.332 пута)
A…
pardon,
