Valentinovo – Omer KLIČIĆ

Na Dan zaljubljenih,

Pogodi me munja,

Trese me i lomi,

Još i danas jako,

U duši se mojoj,

Javi miris dunja,

A u srcu krici,

Zbog kojih bih plak’o…

…

Na Dan zaljubljenih,

nebo se otvori,

Stvoriše se dvori,

U jednome trenu

I Valentin sveti,

Od nekud se stvori,

Upita me: – da li je,

Uzimaš za ženu?

…

Bez riječi mu kažem:

– Ne spominji žene!

I posebno Onaj,

Dragulj izgubljeni –

Najbolje bi bilo,

Da spale i mene,

Nek se vatra sa mnom –

Vjenčava i ženi…

…

On s krilima mahnu,

K’o da lahor  stiže,

I anđel se medni,

Pored mene nađe,

Odnekud se sunce,

Iza mora diže,

Doploviše moje,

Izgubljene lađe…

…

Na dan zaljubljenih,

To legenda kaže:

Svako nađe svoju ljubav,

Prvu i jedinu –

Samo jednom  sve se,

Pravilno poslaže,

Sve ljubavi prave –

Ispune sudbinu…