Промоција књиге ПЛОД – Нада Милосављевић Кети

Rating: 10.00/10. From 2 votes.
Please wait…

У Белој сали КЦК, која је била испуњена до последњег места, 20. 6.2022. године 18:00 часова,  у организацији Културног центра Крушевац одржана је промоција књиге ПЛОД Наде Милосављевић. Испред издавача књиге Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, на промоцији је говорио Љубодраг Обрадовић, председник овог удружења. О књизи је говорио рецензент романа проф. др Миливоје Р. Јовановић, као и лекторкe књиге, професорка српског језика и књижевности Душанка Милосављевић и Биљана Солеша и наравно ауторка књиге Нада Милосављевић. Програм је осмислила и водила Јелена Ђорђевић – ПиАр КЦК, а за техничким столом је био Марко Вишњић, а фотографије су збележили Веркан Гвозденовић и Градимир Крајовић. Видео снимке урадили су Славиша Паунковић и Љубодраг Обрадовић. Обавезно погледајте видео снимке јер је промоција била одлична!


 

ЈАБУКА

 

Јабука је румено сочно воће.
Симболизује грех прародитеља Еве и Адама.
Јабука је трећи степен компарације придева леп и здрав.
Леп, лепши, најлепши, јабука!
Односи се чешће на мушки род.
Служила је као позивница за славља и понуда болеснику.
,,Јабука” је и име светковине после прошевине,
а недељу дана уочи свадбе.
На ,,јабуци” је, уз ближу родбину и свираче,
дарована невеста.
Јабуком се ките буклија и саборник
– да пород буде здрав као јабука!
,,Аpple”, па и то је нека јабука.
Овај лого на поклопцу мог лаптопа
био је све време пратилац ове приче
која се бави плодом и тријумфује јабуком.Читајте овај роман,
плод мог ума и душе,
у здрављу и весељу.

© Нада Милосављевић

 

ПРЕКО ТРЊА ДО ЗВЕЗДА – Миливоје Р Јовановић

(Per aspera ad astra)

О роману Плод Наде Милосављевић

Када сам прихватио да прочитам рукопис Наде Милосављевић, са ефектним насловом Плод управо сам завршавао читање најновијег путописа Ненада Шапоње, са снажним утиском једне његове реченице о савременој српској књижевној продукцији.

Шапоња, некадашњи књижевни критичар Политике, а сада угледни издавач, зналачки опсервира српску књижевну сцену :

Шта можете да очекујете од земље у којој се у првим редовима књижара налазе привидне књиге? Не толико ни погрешне књиге, колико привиди, нешто што у својој бити и нису књиге. Осим по облику. (Н.Шапоња А Брисел се да преходати лако, А гора 2019, стр. 123.) Ова реченица је у великој мери сублимирала и моју вишегодишњу мисао о савременој српској, пре свега, приповедачкој продукцији.

Када сам почео читање поменутог рукописа, лагано сам урањао у смисленост приче савремене, актуелне, болне и тријумфалне истовремено. Са сваком наредном страницом изненађење је расло и уводило ме у професионалну читалачку лагодност.

Нада Милосављевић се у овом делу бави једним, за српско друштво, веома актуелним али и погубним проблемом. Реч је о стерилитету, масовној појави са којом се у нашој земљи, у овом тренутку, суочава неколико стотина хиљада брачних парова. Демографска слика Србије је панична пред суровим притиском морталитета који је добио снагу епидемије. Ту борбу за рађањем, на овим страницама, води млада жена, медицински радник, пореклом из мале српске патријархалне средине која има скоро презрив однос према нероткињама и бездетним кућама. Борба за породом овде је дубоко лична, али и дубоко традиционална и самим тим дубоко национална.

Радња се одвија у руралном и урбаном простору, односно, у неколико села на северним падинама Великог Јастрепца и Расинској долини, као и у граду Крушевцу, у месту првог стручног школовања наратора ове узнемирујуће животне приче.

Село Стража, родно место главне јунакиње Радице, као и неколицини споредних ликова, и суседно веће село Двери, измишљени су топоними које људи из крушевачког краја радо преводе на раван конкретног и препознатљивог по опису амбијента, али и по инкорпорираним фолклорним сликама свадби, прослава, сахрана, моба и сеоског колективног мњења по чему се овај крај одликује, што такође може бити и било који други србијански предео троморавске Србије.

Радица, сеоско девојче и будући ђак медицинске школе у Крушевцу понела је из завичаја снажне колективне слике о људима и њиховој природи, али и много личних из доба одрастања у домаћинској кући, из школе, као и из једног свадбеног весеља када је први пут са младићем остварила неартикулисани љубавни додир.

Нада Милосављевић успешно дочарава атмосферу растанка са родитељским домом коју надвисује мајкина опомена да је град зверињак и да у њему стално треба бранити достојанство у значењу чувања девојачке части и угледа породице.

Мајкин завет је свих година школовања био моћан и непробојан штит, да би по завршеној школи почеле пред новим изазовима да лелујају границе између аутентичног и замишљеног, између реалног и могућег. Радица се заљубљује. Лебди. А роман који читамо води њену исповест до тренутка када се руши родитељска опомена, а потом и до слома младалачке илузије и краха свих планова са вољеним младићем који не може да савлада императивну молбу своје мајке да се окане љубави са сељанком.

Вештим приповедачким маневром, Нада Милосављевић наставља да води своју јунакињу кроз опасности и компромисе, кроз самооптуживање и самопрекор. Дакле, већ на почетку романексног ткања, она се окреће дубинама и експресијама људске емотивности, откривајући при том свој разлог за причом и приповедањем.

Младост је водила у љубав и страст, а све то даље у трудноћу коју због изненадне дубоке повређености жели да прекине упркос енергичном супротстављању њеног професора, познатог гинеколога и дискретног саговорника : « Смири се. Размисли. Не играј се са судбином. Кајат ћеш се. Кајање је пакао. » (стр 27).

Радица остаје при својој одлуци без јасног предосећања своје блиске будућности.

После киретаже, још у болничком кревету, суочила се са тешком психолошком борбом која ће је мрвити много будућих година : « мојим телом и душом јечала је празнина. Била сам лоша, полумртва и грешна. » (стр 29).

Од овог тренутка ауторски процес Наде Милосвљевић дословно се маскира у исповед, у привид потпуне интимности, у сећање и повремену контемлпацију. Разложно и ненаметљиво, често потресно и дубоко болно анализирају се слике из Радичиног живота са јединим циљем да се сугестивно изложи пут лечења тек откривеног стерилитета.

Појавиће се на том путу, мушкарци, болнице, нада, стрепња и пораз. Карактеризација главне јунакиње остварује се на неколико нивоа: кроз исповест са детаљима о досадашњем животу и пре свега о прекинутој трудноћи, кроз однос са мужем и мајком, кроз успомене из детињства, дакле са свим оним што је изродило страхове и грехове, тајне и трауме, а пре свега све путеве и странпутице којима је ходала вређана лажним сажљењем и лицемерним саучешћем.

Приметно је да Нада Милосављевић у свом роману прибегава свакаквим дигресијама и епизодама које су у појединим случајевима парцијални наративни планови, који не угржавају трасу повезаног аутобиографског казивања.

Таква је у првом делу романа епизода са сеоском надрилекарком Косаром « која нешто зна » како се о њој дошаптавају сеоске жене кад имају своју велику женску муку.

Ова, до скора веома присутна појава у србијанским селима до сада није имала литерарну обраду.

То што Косара чини, често има и свој трагични крај. Косара је метафора за неукост, лукавост, мешетарење, у њене замке упадају многе жене као што је у њену авлију дошла и Радица, рушећи при том све ограде у себи од мајкиног одвраћања до свог егзактног професионалног знања.

То је, међутим, за Радицу, наратора ове приче, прилика да уђе у тај круг једног посебног соја људи и њиховог менталитета који неосетно разара моралну структуру овог народа преводећи га на раван непросвећене, завидне и пакосне гомиле.

Прича о Косари је и посебан социјални феномен који Нада Милосављевић као завичајну инспирацију уводи у неку врсту личног, породичног мита.

Ова епизода је само привидно успорила главну радњу кроз различите сеоске приче и судбине које ће се касније, као из једног богатог руралог нуклеуса, развити у ширу причу и сложеније ликове и односе. Из тог нуклеуса је сеоски заводник Велизар, па Јова, некадашњи немачки заробљеник, али и Милка и Десанка и још неки други чија ће се животна прича довршити негде у далеком свету. Пут до лечења стерилитета у реалности углавном кривуда па га тако и представља ауторка овог романа вративши после свега своју јунакињу у болнички кревет и медицинску науку. Рађање детета могуће је само уз вантелесану оплодњу, и то је ново стање свести главне јунакиње. Креће нова борба, жешћа и упорнија. Има падова и пораза, али нема одустајања. Радица, протагонист ове страховите борбе, трпљењем брани своје право на дубоку интиму, свој затворени свет кроз који провлачи нит своје наде за мајчинством. Над том атмосфером лебди њена неизговорена реченица : « Ја ћу родити кад тад »
Или : « У души је спремно све за твој долазак Чекају те нежност и топлина мека »
После медицинске интервенције у души главне јунакиње прожимају се емоције, страхови и надања. Често понире у прошлост, врши имагинарну реконструкцију преживљеног живота и ти описи и сећања сугестивно дочаравају њена душевна стања и разочарења.

У овом делу своје приче Радица фиксира један свој сан дајући му на крају извесност јаве : « Сањам. Враћам се са неког пута. Носим флашу шампањца да наздравимо за моју трудноћу. Ја не знам ко ме по кући чека. Момир ? Марко ? Мој друг Ивица ? Милош ? Све једно. Лебдим «

А потом : »Буди ме крик из сувог грла мокра сам…мора да је због ноћне море. Палим лампу. Поново крик. Крв. » Стр 170.

Ово су у психолошком смислу и по књижевном умећу најбоље странице ове прозе у кojима Нада Милосављевић открива најдубље чинове те драме самопосматрања и проницања у недокучиве пределе сопствене душе.

У лабавој брачној вези са мужем Марком који је пословно отишао у Москву Радица се поново усправља и пуни снагом која скоро превазилази човекову моћ. Сада је на новом путу. Спас се назире на клиници у Паризу на којој ради као водећи стручњак њен друг из детињства поуздан и драг. Он је последње упориште. За ту клинику потребан је велики новац. Радица се враћа шверцу. Београд-Пекинг и обрнуто су њен једини лет и нен живот.

Одлазак на Париску клинику је нови рукавац романексног тока. Ту је и суочавање са једним у литератури необрађиваним мотивом. То је прича о сурогат мајкама о цењкању да се изнесе трудноћа и роди туђе дете. То сазнање покреће у Радици бројна етичка питања за која не може да смисли адекватан и макар мало смислен одговор а да не повреди свој трaдициoнални морал и српски поглед на рађање.

Радња романа се као код велике реке разлива у више токова. Ту се разрешавају или се наговештавају разрешења животних прича и других ликова.

Нада Милосављевић је у ову прозу од почетка уплела неколико наративних слојева у линију коју се усложњава атмосфера магистралне приче.

Ту је превасходно прича о доктору Кристофу, Немцу, светском стручњаку за вантелесну оплодњу. Он носи загонетку свог порекла, углавном успешно. Понекад под тим притиском тоне у вишедневно пијанство али се увек враћа и наставља своје светско умеће.

Тек у Паризу, на клиници Фемина где се лечи Радица ће разрешити своју енигму, после познанства са Миланом. Првом и последњом Радичином љубави, то јест унуком свог биолошког оца.

Све кружне путање у овој прози се затварају по заслузи и упорности главне јунакиње. Такође, треба рећи да ова романескна прича има драматургију која држи пажњу и потхрањује неизвесност до последње странице.

Ово приповедање има често и елементе путописа. То су описи земаља и градова кроз које главна јунакиња путује својим послом трговца.

Та линија је посебна критика друштвених односа у нашој земљи у којој проблем лечења стерлитета још увек стоји на маргинама прописа. То такође показује да се лична прича главне јунакиње, испричана у ја форми, обогаћује ширим социјалним погледом и дубљим друштвеним ангажманом.

И то није све што ову прозу препоручује за штампање. У ној је кроз низ лирских сегмената испричана и занимљива љубавна прича и не само главне јунакиње. Аутор ових редова, везао је, међутим, своју читалачку пажњу и за друге семантичке нивое овог романескног ткања, уверен да превасходно са њима, овај будући роман неће бити један у низу безличне поплаве наслова о чему је, као што је на почетку речено, писао Ненад Шапоња са којим и сада у целости делим мишљење.

© Миливоје Р Јовановић

Љубодраг Обрадовић – Увек је добро бити издавач добрих књига
Увек је добро бити издавач добрих књига. А књига ПЛОД Наде Милосављевић је свакако добра и поучна књига,  која за тему има стерилитет. Тема књиге јесте тешка, али је и поучна, јер на крају закључујемо, ако се неко бори има и шансе да победи! А “Стерилитет није болест, већ медицинско стање. Међутим, код великог броја људи, чињеница да их стерилитет спречава да се остваре као родитељи значајно утиче на психичке, па и социјалне проблеме и односе. Стерилитет је данас у порасту и захвата од 15% до 18% парова у репродуктивном добу.”

Опстанак света, на неки  начин, везан је за тему ове књиге. Ако је % стерилитета већи, опстанак света је више угрожен. Ова књига има срећан крај и главна јунакиња Радица добија сина. Тако да се  окретање точка за њу наставља… Све детаље сазнаћете кад роман пажљиво прочитате до самог краја. И рецензију проф. др Миливоја Р Јовановића.

Дакле, не бих ја дужио са причом о овој књизи. Заслуге за објављивање књиге  ПЛОД припадају:

Аутор – Нада Милосављевић
Издавач -Удружење песника Србије – Поезија СРБ Крушевац
За издавача – Љубодраг Обрадовић
Уредник – Нада Милосављевић
Рецензент: Проф. др Миливоје Р. Јовановић
Лектори: Биљана Солеша, Душанка Милосављевић
Дизајн корице – Лена Лазаревић
Техничка припрема – Зоран Станисављевић
Штампа – СаТЦИП д.о.о В. Бања
Крушевац, 2022.

И на крају, од мене уместо цвећа, једна моја песма за ауторку романа:

ЖЕНА

Жена је суза распукла у освит јутра,
са телом сазаданим да пламти.
Жена је река која не пресушује,
вечно лепа и вечно млада,
увек нуди све што може дати.

Жена је драгуљ блистав,
насмејани отров слатки,
вечна тајна  и сјајни заборав,
у ноћима врелим и кратким.

© Љубодраг Обрадовић

(Прочитано: 249 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.376 пута)

Аутор: Ljubodrag

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . .

Једно мишљење на „Промоција књиге ПЛОД – Нада Милосављевић Кети“

  1. Rating: 10.00/10. From 1 vote.
    Please wait...

    Браво,свака част за књигу и организацију промоције

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif