КАПИЈА МОЈСИЊСКОГ НЕБА – Макрешане 2022.

Rating: 10.00/10. From 3 votes.
Please wait…


У организацији Мирослава Мирка Стојадиновића, Јасмине Димитријевић и Данице Димитријевић Петровић, чланова и сарадника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, 18. 6.2022. године, у селу Макрешену одржана је по први пут песничко-ликовна манифестција  МОЈСИЊСКА СВЕТА ГОРА. Манифестација је одржана на платоу испред КАПИЈЕ МОЈСИЊСКОГ НЕБА, а после истоименог конкурса који су организатори расписали, која је симбилично постављена испред поседа Мирослава Стојадиновића. Погледајте видео запис поетског догађаја.
На конкурсу и књизи су били заступљени следећи песници и поетесе по азбучном реду:
  1. Александра Бојичић, 2. Александра Лакић, 3. Ана Миливојевић, 4. Анкица Бискуповић, 5. Благица Станоеска, 6. Боривоје Живаљевић, 7. Цвијетин Лобожински, 8. Дејан Николић, 9. Добривоје Лазаревић, 10. Драган Митић, 11. Драган Павловић, 12. Àлександар Павловић, 13. Драгана Јелић, 14. Драгојла Дивјак, 15. Драгољуб Пејовић-Паја, 16. Душко Недовић, 17. Фрањо Матановић, 18. Габријела Костадинова, 19. Гордана Павловић, 20. Гордана Сарић, 21. Гордана Здравковић, 22. Горица Санимировић, 23. Градимир Карајовић, 24. Илија Полић, 25. Јагодка Величковска, 26. Јасмина Кокот, 27. Јелена Бабић Раденковић, 28. Јелена Кардеглија, 29. Јелена Трајковић, 30. Јован Бундало, 31. Лана Анастасијевић, 32. Ковиљка Илић, 33. Кристина Рајић, 34. Љиљана Анђелковић, 35. Љиљана Бошковић, 36. Љиљана Чујић, 37. Љиљана Тамбурић, 38. Љубица Бошкова, 39. Магдалена Реџович, 40. Маја Радовановић, 41. Марко Петрић Петоричи, 42. Миладин Дабетић, 43. Милан Марковић, 44. Милена Јанковић, 45. Миљко Шљивић,46. Милорад Куљић, 47. Мирослав Митровић, 48. Мишко Плочић, 49. Наталија Неумовска, 50. Наташа Бабеу, 51. Никола Радосављевић, 52. Никола Стојановић, 53. Олга Раденковић, 54. Пајо Бркић, 55.
    Поповић Ратко, 56. Рамче Мустафа, 57. Ратко Белић, 58. Саша Радотић, 59. Синиша Милич, 60. Славен Требовац, 61. Славица Дамјановић, 62. Славица Чурић Седларевич, 63. Слободан Чкребо, 64. Слободан Цвитковић, 65. Слободан Тешич, 66. Сава Илић, 67. Стефан Кнежевић, 68. Стефан Дугалић, 69.
    Сунчица Милојевић, 70. Сузана Тасић, 71. Свен Кезеле, 72. Светлана Далевска, 73. Светлана Липовски, 74. Милијана Светлана Николић, 75. Тихомир Костић, 76. Валентина Дабић, 77. Весна Јосиповић, 78. Жаклина Манчић, 79. Здравко Сретеновић, 80. Зоран Грумић, 81. Зоран Лекић,82. Зорица Ивановић Гајевић, 83. Зорка Чордашевић, 84. Чедомир Шопкић, 85. Славка Божовић, 86. Јованка Јанчић и 87. Мирослава Смиљанић.

Радове је прегледао и оценио жири у саставу: Нермина Аџовић Мустагрудић из Подгорице, Тијана Рапаић из Новог Сада, Милорад Костић из Сарајева и  Љубодраг Обрадовић из Крушевца.

За најбоље су проглашени следећи радови и то по следећем редоследу:

У категорији на задату тему:
1. Гордана Павловић из Београда „Мојсињска света гора“………………….24 поена
2. Драгојла Дивјак Топаловић из С. Пазове „Капија мојсињског неба“..22 поена
3. Љиљана Тамбурић из Крушевца „Магија мојсињских шума“…………20 поена

У категорији на слободну тему:
1.Драган Павловић из Алексинацa „Венчаница“……………………………..  43 поена
2.Благица Станоеска из Скопља С.Македонија „Хаику перформанс“… 42 поена
3.Александра Бојичић из Београда „Тражим помиловање“……………….38поена
3.Славка Бозовиц из Никшића Ц. Гора „Звон емпатије“……….…………….38поена

Комлетне резултате конкурса можете погледати на: https://www.poezija.rs/a-knjizevni-konkursi/rezultati-konkursa-kapija-mojskinjskog-neba-u-makresanu/

Програм, који су осмислили и водили: Јасмина Димитријевић, Мирослав Мирко Стојадиновића и Даница Димитријевић Петровић је био богат, трајао је 3 сата, а у њему су поред песника и сликара учествовали и играчи, свирачи и вокални солисти. Реализован је уз помоћ Културног центра Крушевац. Прочитајте овај извешај, а касније ћете видети и више фотографија на Фејсбуку и цео снимак догађаја. После програма, у порти Цркве Св. Илија у Макрешану за све присутне је приређен заједнички ручак. Како сам ја био у жирију и још сам у тренду оцењивања, за организацију и реализацију целог пројекта чиста десетка. А догодине, ако Бог да, биће још боље и за организаторе надам се  пуно лакше. Јер, знамо сви, први пут је најтеже, али се не заборавља! /Љубодраг Обрадовић/

ДРАГИ МОЈИ, ЈОШ СМО ПОД УТИСКОМ САБОРА МОЈСИЊСКА СВЕТА ГОРА. СРЕЋНИ  САМ ШТО СЕ ОДАЗВАО ВЕЛИКИ БРОЈ ПЕСНИКА И ОСТАЛИХ УЧЕСНИКА САБОРА. А ОНИ СУ :

ПЕСНИЦИ:

  1. МИЛОРАД КОСТИЋ, САРАЈЕВО;
  2. Љубодраг Обрадовић, КРУШЕВАЦ;
  3. Добривоје Лазаревић, БЕОГРАД;
  4. Драган Павловић, АЛЕКСИНАЦ;
  5. Драгана Јелић, КРАГУЈЕВАЦ;
  6. Драгојла Дивјак, СТАРА ПАЗОВА;
  7. Гордана Павловић, БЕОГРАД;
  8. Градимир Града Карајовић, КРУШЕВАЦ;
  9. Јелена Бабић Раденковић, ПРОКУПЉЕ;
  10. КОВИЉКА ИЛИЋ, ЈАГОДИНА;
  11. Љиљана Тамбурић, КРУШЕВАЦ;
  12. Милан Марковић, КРУШЕВАЦ;
  13. Миљко Шљивић, КРУШЕВАЦ;
  14. Милорад Ћирић Ћира, ЋИЋЕВАЦ;
  15. Милорад Куљић, НОВИ САД;
  16. Светлана Милијана Николић, ЈАГОДИНА;
  17. Мирослав Митровић, МИЛОШЕВО;
  18. Олга Раденковић, КРУШЕВАЦ;
  19. СЛОБОДАН ЧКРЕБО, КРАЉЕВО;
  20. Славка Божовић, НИКШИЋ;
  21. Стефан Дугалић, ЈАГОДИНА;
  22. СУНЧИЦА МИЛОЈЕВИЋ, ЈАГОДИНА;
  23. Милош Милошевић Шика,ТРСТЕНИК;
  24. Ивана Исаковић, БОШЊАНЕ – ВАРВАРИН;
  25. Свен Кезеле, ЗАГРЕБ;
  26. СУЗАНА ТАСИЋ, НИШ;
  27. Здравко Сретеновић, БАГРДАН;
  28. Мирослава Смиљанић, СТАЛАЋ;
  29. КУД БОШКО ЈУГОВИЋ, БОШЊАНЕ;
  30. Боривоје Видојковић, ЋИЋЕВАЦ;
  31. МИРОСЛАВ КРКИЋ, ЋИЋЕВАЦ;
  32. САША МИЛЕТИЋ, КРУШЕВАЦ и
  33. ХАЏИ ИВАН МИЛАНОВИЋ, КРУШЕВАЦ.


СЛИКАРИ:

  1. ЂОРЂЕ ЈОКОВИЋ, КРУШЕВАЦ;
  2. Драгана Марковић, КРУШЕВАЦ;
  3. ЈОВАНКА ЈАКИЋ, КРУШЕВАЦ;
  4. НЕБОЈША МИЛЧЕВ, ТРСТЕНИК;
  5. МИЛАН БАТА ПЕТРОВИЋ, КРУШЕВАЦ и
  6. БОБАН СТОЈАНОВИЋ, КРУШЕВАЦ.


ПЕВАЧИ:

  1. Радица Симијоновиц ВАРВАРИН
  2. ЉУБИША БОРОВАЦ ЋИЋЕВАЦ
  3. Милица Димитријевиц КРУШЕВАЦ
  4. Андрија Петровиц КРУШЕВАЦ
  5. Андреа Петровиц КРУШЕВАЦ
  6. Александар Петровиц КРУШЕВАЦ

ОЧЕКУЈЕМО ВАС И СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ.

ОРГАНИЗАТОРИ:

Мирко Стојадиновић,
Јасмина Димитријевић и
Даница Димитријевић Петровић



Драган Павловић Алексинацa, победник у слободној теми с песмом:

ВЕНЧАНИЦА

Неко то чини
алкохолом
сузама,
ћутањем.

Све једно је.

Годинама тобом
убијам себе.

Љубав је
величанствена,
чаробна,
неописива,
узвишена…

Немилосрдна,
неузвраћена …

Трудим се
да те се одвикнем,
као испушену цигарету
до пола
одбацим

Срце
разум гуши,
очи затвара

У бело те одева
невино
и чисто

Лажљивице …


Љиљана Тамбурић, 3 место на задату тему с песмом:

МАГИЈА МОЈСИЊСКИХ ШУМА

Затекох се у гримизној шуми, загрљеној Моравама двема,
-К’о излетник или ко испосник? У мени се створила дилема…
Маховину газим босих ногу, прсти ми се играју са жиром,
славуји се боре са тишином, ја корачам с’ неким чудним миром.

Тад’ девојку сретох како пева, молитвену песму непознату:
-Ја сам вила из давних времена…-Скромни крст јој на тананом врату…
-Хвала Богу да видим човека, како гази траву Светог гаја,
све зарасте у трње и грање, нема више некадашњег раја.

Беше овде небеске лепоте, од цркава, многих манастира…
Орило се од брујања звона и појања светих калуђера.-
Низ образе кренуше јој сузе, предаде ми из јелека свитак,
рече- Читај, све ћеш разумети, то је српски, као роса питак.-

Ја се тргох, па отворих свитак, а на њему историја пише:
Манастири, цркве, светилишта у Мојсињским шумама се крише.
Свети Роман поче да их гради ал’ поможе и Цар Лазар доста,
од Ђуниса до града Сталаћа, Света гора српска тада поста.

Вила неста а ја кренем шумом, воштанице видим како горе
на камену с’ исклесаним крстом у делићу од храстове коре.
-Да ли горе Или ми се чини? Онда, чујем поје се псалтири…
Свуда зденци лековите воде да се седне, душа да се смири.

Са истока Свети Роман шапће, молитвом нас у обнову зове…
Света гора српска тихо плаче: -Окитите мојсињске брегове.
Сад Стеванац, Сталаћ и Браљина забораву не дају да влада,
док на Врата Србије кроз кланац, прах времена неминовно пада.-

Са Послона топли ветар дува, две Мораве у трећу се лију,
Троморавље свету воду носи, хришћанима к’о веру да пију.
Затекох се у гримизној шуми, сав занесен чудесном магијом…
Кад отворих очи, видех себе, у цркви сам, слушам литургију.


Љубодраг Обрадовић, члан жирија

ВРЕЛО СВЕТОГ ЈОВАНА

скривен од зла
у гори Мојсињској
одувек блиста
и доноси спокој

за уморне хлад
за жедне искуство
души вечну младост
телу ново чувство

све воду некуда теку
мисао срце леди
а онда истекне у реку
која копрену избледи

 иза гора лелуја Морава
кривинама мир да разлије
немире заувек успава
и прошлост оку открије

осмеси посребрили шуму
слобода изгледима млади
и пратећи звезду свету
усијане откровењем хлади

скривен од зла
у гори Мојсињској
заувек блиста
и доноси спокој

ОСВРТ ОРГАНИЗАТОРА НА ПОСТОЈАЊЕ МОЈСИЊСКЕ ГОРЕ – Мирослав Мирко Стојадиновић

Мојсињска гора заслужује високо место у духовном и историјском постојању у православљу и историјском наслеђу Србије. Смештена између две Мораве у својим недрима је у средњем веку ушушкала велики број монаха синаита који су склониште и уточиште нашли у питомим недрима ове горе. Први синаити који су стигли на ове просторе су свети роман и брат му свети нестор у послоњској удољи. После обиласка свете земље нашег светог кнеза лазара дошао је велики број монаха, а лазар им је дозволио да на простору између града крушевца и града сталаћа граде цркве, богомоље, капеле, да проносе и проповедају истиниту веру христову и у тиховању доживе своје богоуђе. Зло ипак није заобишло српску државу, па је после погибељи на косову дошло до најезде турака који су у свом рушилачком походу рушили и све православне светиње. Немилосрдно су порушили све ове светиње којих је по предању било скоро стотину, а откривено је преко седамдесет. Најближа црква граду Крушевцу је парохијска црква Пророка Светог Илије у Макрешану. Црква је изграђена 1882. године. Чинодејствовано освећење је вршио владика Корнелије Епископ Жички. Црква је подигнута на темељима цркве свете недеље за коју се предпоставља да је из периода синаита и да је по предању то био манастир, јер поседује свој метох, а да су све цркве и богомоље у светој гори припадала метоху овог манастира. Идеја да се организују песнички сусрети са темом мојсињске свете горе и њеним светињама је да се верујућим људима приближи значај духовног и историјског постојања христољубља на овом простору. Мисија организатора је да Мојсињска Гора оживи пуном духовношћу и да црква светог пророка илије, као света недеља поново буде манастирско здање.

Мирослав Стојадиновић


Даница Димитријевић Петровић
ПРАШТАЈТЕ
Праштајте синови и кћери Аврамови
Опростите мени сто вам трновите путеве отправих
Праштајте за слободу сто у мени нађосте
Праштајте за крст страдални сто мој понесте
Праштајте за трпљење и туге сто доживесте
Праштајте за сузе сто за мене потекоше
Мајчина недра сто чеда не задојише
Праштајте за неизрециву бол што трпесте
И недасте да се скути моји скрнаве
Праштајте Синови и кћери Аврамови ђавоља софра је лажљива
Не тражите сладост у греху и гордости
Путеви ђавољи су пути безнађа и пакла
Зацрњују Сунце у урвину вас воде
Отимају вам часни крст и стављају крстаче
Не одричите се љубави, вере и наде Господње
Прилази причесној чаши и сладите се погачом Господњом
ПРАШТАЈТЕ!

 


Јасмина Димитријевић

МОЈСИЊСКА СВЕТА ГОРА

Миомирис горјем тамјана се шири,
пламичак на свећи лагано лелуја,
поветарац гором вековима пири,
у лепоти тихој све цвета и буја.

Тек грануло сунце, носи зраке своје,
улепшана сјајем, блиста сва планина
у побожном бићу молитве се роје,
гласнија од речи чује се тишина.

Зарасле су стазе, нигде нема пута,
дуго људска нога овде била није,
и звер овде може лако да залута;

ова света гора, многе тајне крије.
Манастире древне и црквишта многа,
овде вековима љубили смо Бога.

Овде вековима љубили смо Бога,
као што се наше две Мораве љубе,
овенчане песмом од народа свога,
гледамо их мило, кад обале дубе.

До прошлости давне историја сеже,
још темељи многи у гори постоје,
монашка се песма кроз зоре разлеже
милозвучним миром купа перивоје.

Векови су прошли, а још гора памти,
у Србију с југа стигли лоши гости
на ђунишком вису све од крви пламти;

још и данас орач, изорава кости.
Тако гора поста и мајка и туга,
монасима милост, хајдуцима друга

КАПИЈА МОЈСИЊСКОГ НЕБА 1 – ФЕЈСБУК

КАПИЈА МОЈСИЊСКОГ НЕБА 2 – ФЕЈСБУК

КАПИЈА МОЈСИЊСКОГ НЕБА 3 – ФЕЈСБУК

КАПИЈА МОЈСИЊСКОГ НЕБА 4 – ФЕЈСБУК

 

(Прочитано: 100 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.205 пута)

Аутор: Ljubodrag

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . .

Једно мишљење на „КАПИЈА МОЈСИЊСКОГ НЕБА – Макрешане 2022.“

  1. No votes yet.
    Please wait...

    HVALA LJUBO NA DIVNOJ OBJAVI

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif