Нове књиге – “ДА НИЈЕ ТЕБЕ” – Лидија Бајкић

Rating: 8.41/10. From 17 votes.
Please wait…

Лидија Бајкић je рођена је 22.04.1982. године у Крушевцу. Средњу медицинску школу завршила је у Крушевцу, а Високу медицинску школу струковних студија завршила је у Ћуприји. Ради у Дому здравља у Ћићевцу. Живи у Град Сталаћу. Ово је њена прва збирка поезије. Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу имало је ту част да објави прву књигу пoeзије Лидије Бајкић под називом “ДА НИЈЕ  TЕБЕ”. Књига је сад пред Вама, лепо дизајнирана и упакована и имаће своју судбину. Знам да ће пре свега квалитет Лидијине поезије освојити Ваша срца и допрети до Вас, јер:

Читаће се моје песме
Када туга срцем влада
Оно што срце рећи не сме
Док се буди свака нада.

ДА НИЈЕ ТЕБЕ

Да није тебе и Сунце би другачије сјало
Сви би жалили ту судбину клету
Шта је љубав не би се знало
Не би било ничега на овоме свету.

Да није тебе не би било смеха
Не би било ни дивног пролећног дана
На све стране би само било греха
А на души би с е отворила рана.

Да тебе нема не би било среће
Ни осмеха што ти лице краси
Ни љубави не би било веће
Било би само туге која се не гаси.

Да тебе нема не би било мрака
Као у неком царству владала би туга
Не би било ни најлепшег Сунчевог зрака
Не би ни све боје имала дуга.

Да тебе нема и свет би изгубио сврху
Не би било океана, река, планина и мора
Ни један брод не би имао сигурну луку
Не би никада свитала најлепша зора.

И ништа без тебе не би имало смисла
И мој живот би лагано почео да вене
Ни моја љубав не би била иста
Да тебе нема не би било ни мене.

ШАПНИ МИ НАЈЛЕПШЕ
ЉУБАВНЕ РЕЧИ

Шапни ми најлепше љубавне речи
Шапни ми нежно, искрено и тихо
Обећај ми да нико неће да стане на пут нашој срећи
Шапни ми нежно, да не чује нико.

Реци ми душо ил’ моје драго
У срцу моме само си ти
Чувај ме као највеће благо
Јер тебе не може нико да замени.

Шапни ми најлепше љубавне речи
Потеклих право из срца твога
Реци ми да уживаш у нашој срећи
И да ме чуваш као зеницу ока свога.

Реци ми оно што ниси рекао ником
И да ме волиш до самог неба
Искажи љубав најлепшим стихом
Реци ми да сам само ја што твоме срцу треба.


ЧИТАЋЕ СЕ МОЈЕ ПЕСМЕ

Читаће се моје песме
Када туга срцем влада
Оно што срце рећи не сме
Док се буди свака нада.

Када мислиш да нема лека
Док уморан љубав тражиш
Можда те и тада срећа чека
Да љубављу т угу блажиш.

Можда мислиш да је туга
Као плаво немирно море
Да ти је попут друга
Док ти на лицу урезује боре.

Питаћеш се зашто си усамљена?
Што те нико сад не воли?
Зашто љубави нигде нема?
Што ме душа сада боли?

Ал’ и тебе нег де неко чека
Да ти љубав своју пружи
Драга, лепа срећа нека
Тад се с’ песмом опет дружи.

А љубав ће брзо стићи
Док те срце нешто пита
И срећа ће тада прићи
Нек’ се и тад песма чита.

© Лидија Бајкић

 

ДА НИЈЕ ТЕБЕ, НЕ БИ БИЛО НИ МЕНЕ

Пред нама је песнички првенац ауторке Лидије Бајкић саткан од љубавних песама. На самом почетку своје песничке књиге, ауторка износи својеврсну типологију љубави. Као прави зналац који је дуго промишљао и проосећао љубав, она суздржано, лирски тактично и одмерено распреда своју песничку нит, попут Аријадне супротстављајући се својим срцем свету који, гоњен суровом и голим егзистенционалноћу, полако отупљује за сва осећања. Оно што ову ауторку приближава другим песницима јесте тема о којој пева, али је начин певања управо оно што је од других разликује. Лиризмом Десанке Максимовић и нежношћу Весне Парун, она читаоце призива на песничко саучешће.

Мотиви којима кореспондира у песмама вечити су и показују широко читалачко искуство, бар кад је светска поезија у питању. Срећемо Орфеја, Еуридику, птицу Сирин, Кербера и многе друге; чежња, патња, загонетни погледи, самоћа:

,,И док у овој летњој ноћи самујем
Док звездама причам као да су сестре моје
И тад негде на небу шапат чујем
Да љубав носи име твоје“

Ауторка је саживљена са светом који је окружује и на тај начин самоћу не доживљава као усамљеност.

Љубав према завичају и завичајцима најбоље је изражена у песмама Моравски шапат и Где је Марија.” Са друге стране, приметан је поетски развојни пут који тематски или формално пулсира између Јована Јовановића Змаја (Љубиш ли ме), до многих савремених песника код којих је видљиво нагињање ка хедонизму. Међутим, на помен хедонистичког, читалац би помисио да је реч о таштини, но тога овде нимало нема; ауторка је чист и заклети алтруиста ( у чему се додирују њено професионално звање и поетско опредељење).

Збирка је подељена на циклусе: Љубав вековима траје, Да није тебе, Душе део, Снохватице,Трагом љубави. Сви су окупљени око централног мотива – љубави.

,,Љубав је најузвишеније осећање“, започиње песникиња; На почетку стварања свога песничког света , ауторка у улози његовог створитеља ваја прапочетак:

,,Бројни серафими у најлепшем светлу
Летеше тада небеским сводом,
Људи проклињаху патњу клету,
И прижељкиваху љубав са Богом“

И би љубав. Попут Васка Попе, песникиња поистовећује вољено биће са смислом живота:

,,Да није тебе, не би било смеха,
Не би било ни дивног пролећног дана//
Да тебе нема не би било среће
Ни осмеха што ти лице краси”

Човек је увек тежио ка срећи. Но, често није знао да је већ срећан; срећа се не тражи, њу треба увидети.

,,Срећу чине мале ствари: птица која птића храни,
човек који жури кући, ратник који земљу брани,
један поглед издалека, нежан осмех на људима ,
када жена драгог чека,срећно срце у грудима“.

Велико је сакривено у малом. Ауторка то сасвим добро зна. Ненадмашиве по осећањима су многе песме из ове збирке а међу њима незаобилазне Поклонићу ти песму, Ти си мој свет, Не умем да те испричам…

Као и многи пре ње, ауторка тражи одгонетку на вечиту загонетку звану ЉУБАВ. Али оно што је разликује од других јесте умилан тон, спокојан, трпељив и стрпљив. Нема ту таштине, нема набуситог и себичног узимала – давала релацији онај који воли – онај који је вољен. Љубав је давање. Без обзира да ли је узвраћена или не, љубав ЈЕСТЕ само ако се даје:

,,Да ли је љубав када ти песму пишем?
Кад те нађем у сваком стиху?
Или кад само за тебе дишем?“
Љубав се не тражи. Она нас налази.
Само привилеговани могу наићи на њу.\
Изабране ће пронаћи љубав.

Сигурна у победу поетскога ткања, на крају песничкога првенца песникиња нам поручује: ,,Читаће се моје песме“. Када понестане наде овоме свету, песма ће спасити свет! Оно што наша срца не смеју рећи – песма ће. Песма је место за бег, песма је време за спокој.

,,Када мислиш да нема лека, док уморан љубав тражиш
Можда те и тада срећа чека, да љубављу тугу блажиш“.

Зато, драги читаоци, потражите лек од свега што боли у књизи песника који уме да воли.

Живели!

На Никољдан, 2020.г.
Љиљана Павловић Ћирић,
проф. српскога језика

 

(Прочитано: 149 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.630 пута)

Аутор: Ljubodrag

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif