,,СТАЗЕ ЉУБАВИ’’
На стази живота, где ветрови носе приче
Љубав расте попут цвећа у нашим срцима
Желим део вечности пронаћи
У сваком додиру, осећам царство љубави
Немире остављам иза себе, као траг у песку
У твојим очима, мирноћа проналази свој дом
У тихом шапату кише, чујем наше тихе разговоре
Чистим мислима, ослобађам себе од немира
Твој загрљај постаје моје уточиште
Сопствене ограде ума нестају
И пред тобом, срце отворено корача
Ситнице попут твојих осмеха и додира
Чине мој свет богатијим и лепшим
С тобом, никада нећу изгубити срећу
Јер љубав је оно што делимо, вечно и непролазно
Киша нам светли пут, нежно клизи низ прозор
Тренуци постају вечност у твом присуству
Кроз кишне капи, љубав се испреплиће
И ми плетемо причу без краја.
Љубав се буди као пролећни пупољци у срцима
Заједно градимо мостове ка неким новим данима
Где срећа плеше попут светлости на хоризонту
Нека наша љубав буде као мелодија која никада
не утихне,
С тобом, сваки изазов постаје прилика за заједнички успех,
У твом осмеху пронађох снагу, у твојим рукама сигурност.
Нека киша и даље свира песму нашег бескрајног пута.
© Карло Радош, Београд
Predivno.