Лука Ђекић, Ваљево
ТРАГОМ ЊЕНИХ КОРАКА
Био је то просечан августовски дан,
Изразито топао, чак и за овај део године,
Киселог лица сам напустио стан,
Као пред војском, бежећи од родбине.
Жега ме је притискала са свих страна,
Нерви су ми треперели као неонке,
Иако излазак није био део плана,
Вапим за миром, након синоћне нетренке.
Мојом улицом шуњао се поветарац,
Врелим дахом погоршавао је жегу,
Вукао сам се суморно као школарац,
Ко би посумњао да сам био у збегу.
Опијао ме је мирис лубеница и диња,
Лето је као тинејџер чезнуло за пажњом,
Давно ми је ишчезла радост детиња,
И мало шта ми је и даље важно.
Омамљен мислима и сунчевим зрацима,
Ушао сам у аутобус готово механички,
Но чим је ушетала ситним корацима,
Из транса се тргох скоро дављенички.
Били су то ситни кораци за човечанство,
Али за мене су били непремостиви,
Задрхтао сам пред тим величанством,
Њој се не дивити, грех је неопростиви.
Знао сам одмах да је нисам виђао пре,
Чинило се да је нова у мом крају,
Тражио сам свуда неке пречице до ње,
Питао звезде да ли тај пут знају.
Смишљао сам чаролију, да открије пут,
Да премости све даљине међу нама,
Унајмио сам детектива, један кончић жут,
Скривен негде међу њеним апликама.
Коса јој је била сређена војнички педантно,
Свака златна нит била је на свом месту,
И једноставно је изгледана импозантно,
Другачија у гужви истих, личила је на песму.
Каткад би нам се погледи срели,
Били су то моменти пуни набоја,
Били су пречица да се у мој ум усели,
Ваздух је горео од тог двобоја.
Устала је, стигли смо на њену станицу,
Оплеменила је ваздух својим парфемом,
Без речи, нежно, пружила ми је бројаницу,
За час сам остао да стојим, зачуђено, немо.
Док сам се освестио, аутобус је већ кренуо,
Узалуд сам викао возачу да стане,
Стајао сам сам и кроз прозор бленуо,
Тражећи погледом једно нежно лане.
Бројаница са словима, као тајна лозинка,
Сигурно је откривала пут до скривеног блага,
Лукава је била мала властелинка,
Нашла је пустолова да за њом трага.
У том часу било ми је итекако јасно,
Унајмила ме је за свог личног детектива,
И да се буним већ је било касно,
Морао сам наћи кућицу у којој се скрива.
Најдужа партија жмурке икад одиграна,
Вирио сам у сваки ћошак и нисам се предавао,
Мала вештица је била префригана,
Због те игре ноћима нисам спавао.
Окретао сам се за сваком плавом косом,
Али нисам срео очи које тако сијају,
Као пољске руже окупане првом росом,
Само једне очи тако срце омађијају.
И у часу кад се чинило да губим бој,
Самогласници са бројанице открили су пут,
Сваки ме корак све брже водио њој,
Узбуђен ко дете сам дрхтао ко прут.
Бројао сам кораке ка њеној адреси,
Смишљао праве речи за тај сусрет,
Сабирао колико чуда треба да се деси,
Да на мом зиду осване наш портрет.
На усијаном плочнику булевара,
Стајала је као главни лик из романа,
Хипнотисала ме бојама са шалвара,
Учинивши да заборавим све делове плана.
Ниједан смишљен план, није више важио,
Само сам пришао, и с осмехом рекао,
Немаш појма колико сам те дуго тражио,
Ни колико сам те још дуже чекао.
© Лука Ђекић, Ваљево
Bravo Luka !
Izuzetna emocija ,čestitam i želim sve najbolje u daljem radu .
Bravo 👏👏👏
Svaka čast momak .Doživeo sam svaku reč stvarno i želim ti da večno traje kako pesma ,tako i ljubav !
Veoma lepa pesma Luka! Zanimljiva priča u stihu, puna ritmike, obojena emocijama… Nadam se da ćeš osvojiti prvo mesto! Srećno!
Veoma lepo i zanimljivo napisano samo ti želim reći jedno moje zapažanje. Steta je da si dobru rimovanu pesmu upropastio sa dve netačne rime u dve strofe.zbog te dve greske pesma osmah nije tehnički ispravna .
Ne treba biti sitničar… Sve rim ese mogu menjati…
Pesnice naroda mog, gde si se krio sve ove godine?
Preponosna 🥺🫶🏻😍
Kada je u pitanju pesma za Konkurs onda nema sitnica. Žiri je dužan da baš ovako, kao Jasmina, posmatra pesmu i vrednuje sve, a za ovakve kikseve i da umanji ocenu. Na svakoj se pesmi radi temeljno i tek kada smo sigurni da je to ono što smo želeli onda šaljemo pesmu.
Dakle, nije ovde reč o sitničarenju već o neiskustvu koje je Jasmina, koja je učestvovala i pobeđivala na mnogim prestižnim Konkursima, odmah uočila.
Srdačno i sa najboljim namerama,
Prof. mr. Branko Mijatović.
Пре свега бих се захвалио како Јасмини, тако и проф. Мијатовићу, на критици која је свакако смерница на путу до усавршавања, али бих такође додао да би ми лично, као још неафимисаном двадесетогодишњем ,,писцу”, свакако безмало значило да ми укажете на које две риме се критика односи. Песма коју сам послао, са свим својим римама, је мој тренутни максимум и свакако најбоље што сам, у овом тренутку, умео, па сам је као такву проследио. У сваком случају Вам хвала на издвојеном времену и на објективној критици, срдачан поздрав!
Ima toga puno mladi gospodine i trebali ste verovati da sam dobronameran. Pa evo, ne može:
neonke – netrenke,
čovečanstvo – veličanstvom,
pažnjom – važno,
mestu – pesmu,
romana – plana,
pre – nje,
parfemom – nemo…
Не знам како сте закључили да сам ја био злонамеран или да сам се осетио увређено, искрено ценим сваку критику и жао ми је ако је мој одговор зазвучао цинично..
У сваком случају, срдачан поздрав :)
Zaista ne znam o čemu ovo pišete i gde ste pronašli da je nešto slično izrečeno na Vaš račun. Opreznije sa rečima, jer biti pesnik znači biti i javna ličnost… razmislite.
Za mladog pesnika-izuzetno, nema sumnje! Samo, već je napisano, valja još raditi na ovoj pesmi, eliminisati usiljene rime, neke fraze koje odudaraju od sjajnih motiva, slika i lepote doživljaja koji se lako prenose na čitaoca. Pesnik sa stilom. Tek će biti pesama. Ako ovu nagrade-to je da bi podstakli. Ako ne nagrade, opet je podsticaj. Čekamo još pesama u ovoj formi i stilu. Verujem da ćemo biti oduševljeni.
Bravo Luka, ti si ponos svih nas koji te poznajemo i volimo. Samo nastavi, ne dozvoli da te išta pokoleba. Meni je pesma divna, kao što si i ti divan. Veliki poljubac od tvoje ùciteljice😘😍