Пјесма и моја мисао из моје књиге
ВАРОШИНА КОЈЕ ВИШЕ НЕМА
Кратак осврт на пјесму:
Намјера ми је да са пјесмом од младости нит повучем и наставим све до старости и клупе у парку. Из ове пјесме издвојио сам другу строфу, у којој уједно спајам све незвано што у старости долази! И хладилом оковано тијело и преплашен поглед од сретања! А вријеме као поток жубори, из шумског се извора разлије и настави да вијуга, у рукавцу застане и кроз равницу преко каменог облутка у даљини као понорница нестаје! У пјесми сам упоредио старост са кратким корацима и живот са временом које незауставно пролази, испраћа и дочекује. Када се тијело од кратких корака умори, године су старост савладале. Уморан сам од кратких корака!
Мисао одабрана за ову пјесму:
ЧОВЈЕК И СМРТ
Човјек је борац који побједе слави и до посљедњег се трена смрти не предаје!
МИР И ТИШИНА
Истрошен од кратких корака,
И вида који гасне
Посрћем и тражим купу у парку,
Да дрхтан тијело одморим,
И одбјеглу снагу поново вратим.
А јесен хладним
И зубатим вјетром
Шиба ми лице и ратује
Са годинама
И старости мојом.
У мени све замрло,
Хладило лице оковало,
А поглед као да ноге има,
Стидан од сретања у страну бјежи,
Да ме неко не препозна
Да ме не тјеши.
А јесен хладним
И зубатим вјетром
Шиба ми лице и ратује
Са годинама
И старости мојом.
Некад сам у пролазу
Баш на овом мјесту,
Крајичком ока, стидно
У бијеле косе гледао,
И шешире до пола главе упале
Што брадом и рукама дрхтним
Штап чувају.
А јесен хладним
И зубатим вјетром
Шиба ми лице и ратује
Са годинама
И старости мојом.
Ево, и ријеме је промјенило боје,
На гранама лишће пожутило
Као слике из прошлости моје.
Или се небо није умило,
Или су криве наочаре сузне.
А јесен хладним
И зубатим вјетром
Шиба ми лице и ратује
Са годинама
И старости мојом.
О, моје памтило очајно
Да ли сам врата закључао,
Или се хладна вјетрина уселила
Умјесто мене утоплила.
Мир и Тишина!
