EH GENERACIJO MOJA - Milovan Petrović
18 октобра, 2021 | Uncategorized | Comments (2)
Ponovo u svom sam gradu i tražim poznata lica, da li sam za njega prošlost, ne prepoznaje me ulica. Ponovo moji koraci, čuju se sa gradskih pločnika, sve je ko nekad davno al' nigde poznatog lika. Gde ste svi drugovi moji, šta se to desilo s' nama, tekli smo ovim gradom bili smo krv mu u venama. Gde nestaše sve one noći, muzika, vino, kafane, sve lepe devojke naše, i pesme za njih pisane. Zar nam je sudbina takva ko ratniku posle boja da tek tako izbledimo, eh generacijo moja.
[ read more ]
Hiljadu reči --- M.A.
18 октобра, 2021 | Marina Adamović | Comments (0)
Hiljadu reči u zadnjem pismu. Vetar čita, zvezda odgovara. Da, tako je, biće s dušom ptice, prihvatam i čekam................... na tē!
[ read more ]
*** Radenko Nastić
18 октобра, 2021 | Uncategorized | Comments (0)
Šumo u dnu srca,kapijo čistote, Obrisu daleki odbegloga sveta, Zasužnjena zoro koju reči krote, Upoznaj me sa snom tek rodjenog cveta. Upoznaj me sa snom tek rodjenog cveta Mrazom oprljen da prevarim javu Ko uzvodno podje taj se pesmom leči Put u stravu vodi kroz vlastite reči. Put u stravu vodi kroz vlastite reči Horizont daleki koji podsvest plavi Oplakuje pticu koju razum leči Glava u dvostrukosti ,dvostrukost u glavi. Šumo u dnu srca gde netaknutost gori Ponovi odbeglo da s
[ read more ]
ЕКВИНОЦИЈУМ ЉУБАВИ... - Андреја Ђ. Врањеш
18 октобра, 2021 | Andreja Vranješ | Comments (0)
ЕКВИНОЦИЈУМ ЉУБАВИСа вриском светла гедала је у његов осмех, мимику радости, запамтила поглед одлутао у далеко, волела га је скровито изнад сазнања,уживала у његовом смислу да од обичног направи изнимно.Тих ипак се чуо. Отишао је једног губљења свега да избегне немоћ, виш
[ read more ]
„ СЕОБЕ" - Душан Комазец
18 октобра, 2021 | Dušan Komazec | Comments (0)
Чађави облак мине јалови дремеж дана! Крај пута нема стена, око ње жбуњем клека коју урнише ветар, свија се свака грана. У даљи безазлена потопом прети река. Снегови бели копне од нагле југовине, тамо где боса „ кљусад" поткову минуше траг. Киша туге клапара покровом свеи
[ read more ]
Уметничко вече Снежане Чкојић - Клуб КЦК
18 октобра, 2021 | Snežana Čkojić | Comments (0)
Лепо је сећати се и подсећати друге на значајне културне догађаје из прошлости! Ја ћу вас данас подсетити на стваралаштво Снежане Чкојић, некада активног члана нашег портала. Уживајте! /Уредник Љуба Обрадовић/ Snežana Čkojić - pesnikinja koja izvaredno peva! POETSKA TIŠINA Najstarijoj pesmi se ne može razumeti jezi
[ read more ]
МУЗИКА - Мирослав Мића Живановић
18 октобра, 2021 | Muzika | Comments (1)
[ai_playlist id="67855"] Уживајте у музици Мирослава Миће Живановића Мирослав Мића Живановић. По образовању дипл правник. Радио у дрвном комбинату ШИК Црвена застава Крушевац од 1977. до 1992. године референт за вођење дисциплинског поступка, органа упревљања, шеф општих послова у шум
[ read more ]
Изрешетане очи
18 октобра, 2021 | Miroslava Odalović | Comments (0)
Видјеле су Даље од хоризонта Просијане метке бола Црне рупе обећања мира И тасове правде Клацкалицу загонетку са повезаним очима Која виси о кажипрсту Било је тако лако носити тај свијет Јер више није имао ослонца Изрешетане очи су можда видјеле Више него што
[ read more ]
Davni snovi
18 октобра, 2021 | Goran Podunavac | Comments (0)
Beskrajne noći, da li će proći i ova tuga, beskrajno duga beže mi sni putem nekim zlim beže u stid, beže u sram, beže od novoga sna. Plačem, a u stvari molim da se vrate davni snovi i moleći mrem za bivše mi sne.
[ read more ]
OPAMETIMO SE SRBI-Miroslav Krnjeta
18 октобра, 2021 | Miroslav Krnjeta | Comments (0)
Narode viteški i stari došli neki novi mudraci, drugi nam istoriju kvari kažu da smo sirovi balkanci. Kažu da smo skoro došli a ne znaju kuda smo prošli. Izmišljaju nova imena nisu vredna spomena. Kolevka roda,prostire se od mora,šumskih gora, preko dunavskih obala. Od davnina mi smo ovde, na ovoj zemlji vina pili, žene ljubili,rađali se i umirali. Lažnu državu nam skrojiše granice stare prekrojiše. Srbin je zaboravio ko je, kako je krvavo zemlju branio. Tuđe ratove smo v
[ read more ]
Љубодраг Обрадовић, уредник сајта
Архива на сајтoвима PoezijaSCG & www.poezija.rs је богата садржајима, чак би се могло рећи – ПРЕБОГАТА! Просто се и ја изненадим (пријатно) колико ту има квалитетних песама (преко 15.000) ! Зато сам се потрудио и обезбедио софтверску могућност да и Ви сами можете да се подсетите на песме и остале садржаје, који у архиви на нашим порталима стрпљиво чекају да заголицају машту и улепшају нам дан. Зато будите носталгични и завирите на трен…
Има ту многих великих песника, за које се још не зна. Слободно будите први међу једнакима, који ће допринети да њихово дело исплива на површину. Јер данас, поезију сви пишу, а мало је ко чита… А има и она наша стандардна прича – читајте да би и Вашу поезију неко читао! И зато, слободно отворите ковчег са поетским благом. Читајући поезију других песника постаћете богатији, а други ће се обогатити читајући Вашу поезију.
ДОБРОДОШЛИ и УЖИВАЈТЕ!
Grlila sam uspjeh Letjela sam u visine Živjela sam neko istinito sutra Vidjela sam nas Mi smo živjeli u jednom osmjehu Ja vidim bijele oblake Ti mi kradeš osmjehe Živjela sam nas u svemu Imala sam tebe u meni u njemu Nisam ti snove krala niti na put stala Nisam otrov sipala kad su se vrata zatvorila Nisam osvetu kovala Ja vidim danas kamen i gavranove Ti vidiš laku metu Ne bole rane već odbolovane Ja vidim bijele oblake Tebi su trn u oku Gledam u dušu u kojoj ljubav se piše Gledam usamljenog ratnika Gledam očima prepunim nas Gledam i ne vidim ništa Vidim jednu suzu krvavu Ne vidim sve ono što si gledao ti Vidjela sam ljubavi sjaj i zore plam Ne vidim više ništa Gledaj sada ti iz ugla oka moga Gledaj, krila im slomljena krvava Pogledaj iskrama moja oka dva Vrani gavran krikom dan obojio Gledaj kako se razmiče tmina Ja ne vidim više ništa što vidjela sam život cijeli Pogledaj nebom plove bijeli oblaci U mojim očima, u svjetlosti moga pogleda Ne vidim više, tvoja oka dva ledena Vidi sad kako je život pisan plamenim očima Ja vidim oka tvoja dva Ti vidiš ono što si vidio uvijek Tvojim očima gledam sad Crnog gavrana prosuo se krik Tvojim očima gledam sad © Nevenka Savić Alispahić HLADNA… Prolazi i vraća se , kad zamiriše najače a godine niz reku , i tako proteku ovo je prvi red za pogled u prolazu , neko se umešao , recept je zapisan problem se nazire i kada ga nema balada za troje sa notama romantike i sada kada slavimo red je da nazdravimoTvojim očima gledam sad
Vidjela sam rađanje zore
ti si vidio sumrak i ponore.
ti si režirao neuspjeh.
vukao si me u dubine.
a imala sumnjiva jutra.
postojao si ti, tu nije bilo mjesta za mi.
umrli u jednom pogledu.
što liče na anđeoske postelje.
ne mareći za ruže uvele.
sve je živjelo protiv nas.
ti si imao drugi put u spas.
samo sam s nebom zajedno plakala.
dok samo sam za riječ utješnu molila.
kada me ruka tvoja ponovo na dno poslala.
i spodobu bez sjaja u oku.
za strijele otrovne.
samo krvave tragove iza sebe ostave.
anđeoske postelje što mi crtaju osmjehe.
sve moje bitke svjetlosne.
velikim slovima dok samu sebe diše.
dok polaže buket ruža na mjestu svojih poraza.
dok zakopavam otkopani glas.
oblacima tamne sjete obujmio me mrak.
kako umire na usnama dok ti ime izgovara.
ne vidim ni danas kako mi umiru pred očima sni.
vidjela sam kako se ubija Feniks i kako gasne žar.
u pogledu tvojih očiju duša mi mrtva blista.
vidjećeš jednog jutra jata bijelih galebova.
gledaj, iz oka im suza grunula.
u njima se umjesto Feniksa gavran rađa.
ne pričaj mu o ljubavi ti koji si ljubav ubio.
sunce dok ljubi kamen gdje počiva moja istina.
sada gledam očima tvojim kunući sebe što ne gledah prije.
iz mog oka nestaju zadnjii sunčevi zraci.
rođen si jednog davnog jutra živeći do beskrajnog sutra.
moja su okna u svijet postala.
pepeo postao, u ledu tvoga pogleda trag mu nestao.
ja vidim kako je bijela ptica crna krila dobila.
i mene si tim pogledom zatrovao, zauvijek.
i vidim mrtvu sebe dok me prekriva mrak.
barunovačkim poljem vjetar raznosi pepeo spokoja.
vidim mrtvu sebe dok me prekriva mrak.Saša Milivojev – NEMA VIŠE POEZIJE, GOTOVO JE
Hladna – Kavaja Aleksandar
oči od duge sa krajevima tuge
usne za pljuge , srce za druge
noge za gaženje , telo za paženje
mašta za skitanje , samoća uz svitanje ….
sa malo šampona , za obraze da ne peku
od peska satkana platnena svila
a samo debil prepoznaje debila
kao što nije ni bila svila
tek kada si izgubljeno dobila ….
ovo je najbolja ponuda za dvoje u porazu ,
ovo je ono što se ne odbija
zamka za logiku , pegla za naviku
lopta za invalida , gangrena za patiku ….
začin je propo, ceo kolač otpisan
brašno je burek u džaku bez vode
so je lek za nizak pritisak
mason je zidar alat mu nije visak …..
samo ime okidač za premnogo problema
noć kojoj se sprema hapsenje svitanja
čaj i led dva agregatna stanja
premnogo sranja
za onu nit koja je najtanja ….
a samo jedna ispisnica iz kruga
ljubav je lepa al zarazna kao kuga
jer bolest je kada zavoliš druga
kao i navika da ljubiš brata
u sobi koja nemaju vrata
a opravdanje sakriveno iza inata ….
to crno vino spas od zaborava
i reka i cigara a samo jedna Morava
sa čarape nit pokidana ostala
jedna je priča sećanje postala
Sibirski hladna.
