СТАРА МАЈКА
Стара мајка седи сама
Никог нема да закуца
Ни да пређе праг
Ни ципела испред врата
Ни у кући разговора.
Па се сећа некад пуне куће
Дечје граје, смеха, вике,
И пелена на конопцу
Лопти, бициклице…
Где су сада њени момци
Ко јаблани вити
Да их гледа само
И поносом да се кити
Ни поштара нема
Да јој глас донесе.
Још се дими из оџака
Светли светло у прозору
И пече се погача у рерни
И Шаров је остарео
И њега су заборавили.
Нико више на велику капију
Не улази
Расте коров око ње
Све је тужно у дворишту
А највише празници.
Не зна да ли је теже
Живети без њих
Ил склопити очи
А не видети их
Треба све да спреми
За тај далек пут
Видеће је тада
Последње је то.
Отићи ће жељна
Њиховога лика
Рањена у груди
Само нек је њима добро
А да није дошли би.
Спремила је ново одело
И мараму свилену
Свећа стоји поред кревета
Све она испратила
Како треба
Па и себе тако планира.