ТРЕНУЦИ – Андреја Ђ. Врањеш

Rating: 10.00/10. From 1 vote.
Please wait…

НИКАД

Да је птица не би био ноћна, ко би видео његов лет?

НОВО

Поред љубави и мржње,
требало би измислити нешто треће, веће,
можда човек не би именом пао,
можда би се из себе украо.

ПРАВДА

За неке опасност,
за друге олакшање,
тешко досегнута,
на небу звезда.

Кад једном са висине падне,
осветли људску нискост.

ПРАВИЛА  ТУГЕ

Тужна су детињства гладна,
без цвета пчелин и није лет,
тужно је кад лав главом заколута,
кроз кавез, гледајућ свет.

Каква је слобода, од пролећа краћа,
све је тужно што одбија,
кад глумац не припада  глуми,
онда је тужна и комедија.

ПИТАЊЕ ПИТАЊА

Ако знамо ко је.
ако знамо где је,
ако знамо с ким је,
ако знамо колико је,
ако знамо када је.
Ако све знамо,
а не знамо зашто?
Ништа ми не знамо.

НЕМИРНИ

Погледом се дозивали,
са осмехом упознали,
прослављали ноћи тајне,
матицом јутра одпловили,
сачували радост за тешка времена.

СЕЛО

На ливади стари храст пркоси ранама,
студенац отиче у до,
у стену се укопао усамљени бор.

Жене скупљају откосе,
по крововима се разиграло Сунце,
вечито понављање труда.

Предачка судбина,
село на падинама детињства још траје.

 ЛЕГЕНДА

Остала ми је у сећању као никада до краја испричана прича. По тој легенди постоји птица која пева једном у животу, лепше него било који створ на овој земљи. Од тренутка кад напусти гнездо та птица тражи трновито дрво и нема мира док га не нађе. Увуче се међу његове испреплетене гране, певајући набоде своје тело на најужи, најоштрији трн. Док умире, њен бол прераста у песму далеко лепшу од песме славуја или шеве.

Цена те предивне песме је живот, читав свет застаје да је слуша, а бог на небу се осмехује.

Јер оно најбоље што постоји може се добити по цену велике боли… или бар тако каже легенда.

ИСКРА:

–    КО ЗАОБИЂЕ САВЕСТ, У СЕБИ ТРУНЕ…

Афоризми:

Неки позвани су недозвани.

Препаметан, прелеп, предобар, има ли ишта да је сада.

Куне се млеком у праху.

За нијансу буди грубљи и наћи ћемо се.

Они који се школују на западу, стално запослење налазе на истоку.

Не зна се коме је теже, Сизифу или камену.

© Андреја Ђ. Врањеш

 

(Прочитано: 69 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.280.222 пута)

Аутор: Ljubodrag

Napomena - Ovaj članak je objavio Ljubodrag Obradović. Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . BIOGRAFIJA  - pročitajte dataljnu biografiju. --- Pročitajte sve članke iz kategorije Ljubodraga Obradovića ---

Једно мишљење на „ТРЕНУЦИ – Андреја Ђ. Врањеш“

  1. No votes yet.
    Please wait...

    Veoma zanimljivo , ali mi je najveci utisak ostavila zavrsnica legende.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif